i sve o aforizmu

 

Sadržaj

 
Zašto aforizmi?
Biblioteka
Ekskluzivno
Prevodi
U poseti kod...
Sećanje na...
Vaša strana
Počasni gost
Novo
 

 

 

 Počasni gost

 

Sedmorica iz Stradije


PREDGOVOR


Pošto se svet kreće ka deliričnom stanju stvari,
mi moramo da se krećemo ka deliričnom gledištu.

Žan Bodrijar

Kada sam čitao Bekona, Montenja, Paskala, La Rošfukoa i našeg Božidara Kneževića, a poslednjih godina Stanislava Ježi Leca, Vladimira Bulatovića Viba, Dušana Radovića, Branu Crnčevića, Matiju Bećkovića, Pavla Kovačevića i Milovana Vitezovića nisam ni pomišljao da će aforizam, pored nemerljivog zadovoljstva u čitanju, postati i moja trajnija preokupacija. Pripadnici Beogradskog aforističarskog kruga već godinama zaokupljaju moju pažnju. Nisam propuštao ni jedan broj Književnih novina, osamdesetih godina, kada je u njima Aleksandar Baljak imao svoj "kutak". Njegove prve zbirke aforizama predstavljale su snažan kritički udar na strogo kontrolisanu javnost. Po žestini nepristajanja na duhovnu, političku i moralnu otupelost, još krajem šezdesetih, isticao se i danas neumorni satiričar Rastko Zakić. Već svojom prvom knjigom aforizama, sedamdesetih godina, Ratko Dangubić je iznenadio kritiku umećem da svoje strasti pokrije odećom mudrosti i rafiniranom meditacijom.

Poslednjih godina, kada je kriza nemilosrdno uzimala danak državi u tranziciji, pojavila se plejada aforističara, britkih i nepomirljivih kritičara haotične stvarnosti satanske strane ljudske prirode. Oni nisu pristajali na političku zajednicu bez identiteta niti na neslobodnu javnost, pa su, zato, zajedno sa svojim prethodnicima, postajali graditelji slobodne javnosti i slobodnog mišljenja. Naši aforističari su bili, gotovo, opsednuti političkim ludorijama i brutalizacijom političkog života. Njihove lucidne i žestoke "replike" delovale su kao kad bacite kamenice u nepokretnu i ustajalu baruštinu. Bio je to trzaj snage otpora i poklič osporavanja sunovraćenog života. U najboljim ostvarenjima satiričnog aforizma bila je to osveta pameti, ali bez osvetničkog zlotvorenja. Buntovni aforističari prkosili su vlasti koja je poništila i slobodu i istinu i zakon. U nedostatku rasuđivanja i slobodnog mnenja u političkoj zajednici satiričar pokušava da uspostavi slobodno mišljenje i slobodu kazivanja kao kritičku alternativu. To je zajednička preokupacija svih aforističara koji su se našli u ovoj knjizi.

Svakako da su razlike, koje svaki od njih sledi kao svoje unutrašnje i kreativno samoodređenje, bile odlučujuće u tvorenju satiričnog aforizma kao relevantne književne forme. Duhovitost, oštroumlje i otvorenost deo su stvaralačkog identiteta i Rada Jovanovića i Ilije Markovića i Slobodana Simića i Aleksandra Čotrića, koji su, svako na svoj način, sa različitim kreativnim učincima otkrivali unutrašnju stranu svoje ličnosti i svoje razumevanje našeg kolektivnog i istorijskog posrnuća. Oni ne štede nikog ko je u zavadi sa vrednostima i moralom. Razobličavaju hipokriziju, osporavaju iluzije i ruše predrasude. Zato mi se čine smislene njihove ubitačne doze kritičke prekomernosti. Njihovi aforizmi postali su iskorak iz zatvorenog društva i virus kritičkog mišljenja u, nažalost, imunom društvenom organizmu. Oni buše balon mrtve javnosti, a njihove reči zvone kao dukati u starinskoj škrinji. Tako će Rade Jovanović obznaniti plodove beskompromisnog istinoljublja i slobodne reči. Ilija Marković svoju kreativnu složenost situira između kritičke subverzije i plemenitog bunta. Slobodan Simić precizno postav- ljenu dijagnozu bolesnog društva prati duhovitom dosetkom. Aleksandar Čotrić ponovo otkriva smisao ironijske hiperbolizacije. Svi aforističari, zastupljeni u ovoj knjizi, prepoznatljivi su po svojoj umetničkoj individualnosti koju prati misaona pregnantnost i lapidarnost izraza.

Aforizam je, u nas, već dugo najbritkija kritička reč, kao što je karikatura Predraga Koraksića Koraksa najubojitiji politički komentar. Zaista, kad je usahla slobodna i kritička javnost, altrenativna duhovna gerila očitala je lekciju svima. Pokazalo se da se u kratkom i duhovitom misaonom obrtu, u inverzivnom mišljenju može dijagnostikovati svet okrenut naopačke. Naš udes bilo je teško pratiti bleskom ironije, kalamburom humora, podsmešljivim duhom i prostodušnim smehom najviše stoga što se brutalizacija života našla u blizini tragičnog, pa je bilo suženo polje ironijskog razobličavanja. Naši satiričari, u stvari, potvrdili su uverenje da vremena krize podstiču bujanje satirične imaginacije i duh pobune.

Čitalac će, nadam se, imati za razumevanje što sam pored vlastitog izbora aforizama pružio priliku i aforističarima da sami izaberu najdraže aforizme. Tek posle njihovog odabira, sledio je moj izbor. Tako je ova knjiga komponovana i voljom svih autora koji su u njoj zastupljeni. Verovatno će i ona pokazati da se naš satirični aforizam, ponajviše u poslednjih desetak godina, pomerio sa društvene margine u središte društvenog i kulturnog života. I da je u stalnom usponu.

Ratko Božović

Beograd, septembra 1998.


nazad

 

Napomena: Svi prezentovani radovi vlasništvo su ovog sajta, i mogu se koristiti samo u privatne svrhe. Svako javno publikovanje bez navođenja izvora informacija, i imena autora preuzetog priloga, podleže zakonu o kršenju autorskih prava.


 



Optimizovano za IE 800x600

Vesna Dencic