Aforističari u Beču

"Četiri jahača afokalipse" Aleksandar Baljak, Dragutin Minić Karlo, Bojan Ljubenović i Aleksandar Čotrić govorili su aforizme i satirične priče u Beču poslednjeg dana marta i tako su unapred radno obeležili međunarodni dan humora. U gradu na lepom, plavom Dunavu (za razliku od Beograda kroz koji protiče "mutno Dunavo"), živeli su i stvarali značajni aforističari Stanislav Ježi Lec (Misao mora biti dublja no što može da dosegne ruka vlasti) i Karl Kraus (Aforizam ne mora biti istinit, ali on treba natkriti istinu. On je jednom izrekom mora nadmašiti).

Veče Srpskih aforizama otvorio je Dragan Mišković, predsednik Srpskog kulturnog foruma (skforum.at) koji je bio organizator manifestacije, napomenuvši da se predstavljaju "četvorica, verovatno, najboljih aforističara iz Srbije". Reči dobrodošlice na nemačkom jeziku izgovorila je Neda Dimitrievska.

U reprezentativnoj Kaisersaal (Carskoj sali), u Kaiserstrasse (Carskoj ulici), gosti iz Beograda carski su dočekani. Na ovom kultnom umetničkom mestu u centru grada bilo je prisutno više od 100 posetilaca. Među njima većina su bili Srbi i ljudi s prostora bivše Jugoslavije, ali bilo je i Austrijanaca, kao i državljana drugih zemalja. Za njih su aforizmi čitani na nemačkom jeziku, pošto austrijski još uvek nije izmišljen. Posebno je bilo mnogo mladih (brojni od njih su rođeni u Austriji), koji su činili većinu publike. Među počasnim gostima bio je konzul Ambasade Srbije u Beču Kosta Simonović.

Dragan Mišković, Bojan Ljubenović, Aleksandar Čotrić, Dragutin Minić Karlo i Aleksandar Baljak

Aleksandar Baljak i Aleksandar Čotrić najpre su predstavili knjigu "Mali bukvar za veliku decu", Mihaila Maksimovića, koja je objavljena 1792. godine upravo u Beču. Ovo delo predstavlja prvu satiričnu knjigu na srpskom jeziku i prvu našu knjigu aforizama. "Pošto je objavljena pre 219 godina, njenog izlaska ne seća se ni predsednik PUPS-a Jovan Krkobabić", našalio se Čotrić. Knjiga je štampana u štampariji Stefana Novakovića i sadržava je kritiku mladog građanskog društva.

Baljak i Čotrić govorili su o značaju dela, biografiji autora, koji je bio prosvetitelj i jozefinist i pročitali su izabrane aforizme iz ove, obimom male, ali značajem velike knjige.

Cenzori su babice svakog pismenog sočinenija.
Ali, mnogo puti dete sakato kroz njih ostane.

Koji umereno živi, ne treba mu kupovati umerenost u apoteki.

Cesar Avgust s učenim ljud'ma pri jednoj trapezi sedaše.
A sad učeni kod velike gospode na doksatu jedu.

Najsmešnije jest' kad se za kojeg sveca milostinja ište.
Ta, to barem znamo, da sveci svašta na nebu imaju i od nas ništa ne potrebuju.

Stare haljine i novi domovi svagda se krpu.

Zatim su Minić, Ljubenović, Baljak i Čotrić govorili aforizme i satirične priče o politici, socijalnim temama, kriminalu, muškarcima i ženama, medijima, umetnosti, sportu...

ALEKSANDAR BALJAK (1954)

Aforizam je dribling duha na malom prostoru.

Opkoljeni smo!
Svuda oko nas je inostranstvo.

Mi smo bili pod Turcima još u ono vreme
kada mnogi za Turke nisu ni znali.

Šta vredi što je demokratija pred vratima
kad mi nismo kod kuće?!

Nema toga koga Staljin nije voleo.
Nigde ga nema.

Istina je da sam vas ja vodio,
ali smo zalutali zajedno.

Demonstranti su leđima brutalno nasrtali
na pendreke iznenađenih policajaca.

Jedan čovek je za sve kriv!
Slučaj je hteo da to bude baš onaj za koga smo svi glasali.

Oženio sam se iz čiste radoznalosti.
Zanimalo me je da li ima života posle smrti.

Tačno je da sam na venčanju rekao "da",
ali je ta moja izjava istrgnuta iz konteksta,
pa je ispalo da ja pristajem na brak.

Nisam prevrtljiv,
nego vetar duva čas na jednu, čas na drugu stranu.

I ja znam da ništa ne znam,
ali ne pravim od toga filozofiju.

Nije mi ni na kraj pameti da sebe poredim sa Leonardom da Vinčijem.
Uostalom, ko je taj Leonardo?

Ja sam za dijalog, i tačka!

Osim genocida, na našim prostorima nije bilo većih incidenata.

Dželat je bio uz žrtvu kad joj je bilo najteže.

Diktator želi isto što i narod:
hoće o svemu sam da odlučuje.

Vladaru se mnogi uvlače pod kožu,
a oni odvažniji i manje gadljivi iskazuju mu i dublje poštovanje.

Osećam grižu savesti.
Unutrašnji neprijatelj, dakle, ne miruje.

Ja sam veoma zabrinut. A čime se vi bavite?

DRAGUTIN MINIĆ KARLO (1942)

Opkoljeni smo atomskim centralama,
ali nema bojazni, imuni smo još od 1999. godine.

Mi nemamo cunami, ali imamo nešto još razornije – ljudski faktor.

Radioaktivni otpad vešto krijemo.
Zlu ne trebalo.

Posle bombardovanja,
na Kosovu se živi na atomski pogon.

Šta će nam atomske centrale,
ubiće nas računi za struju.

Imamo moratorijum na izgradnju nuklearki,
ali ako ove okolo popuste, imaćemo kolektivni moratorijum.

Što se radijacije tiče, od nas će ostati samo vinčansko pismo.

Japancima su sada potrebni kolubarski rovokopači
da rade 25 sati dnevno.

BOJAN LJUBENOVIĆ (1972)

Naš predsednik nikada ne ide na odmor.
Ne može da dopusti da drugi nešto zabrljaju.

On sarađuje i s mafijom i s policijom,
jer može da igra na više mesta u timu.

Zaposlite se u našem ministarstvu.
Plate su male, ali je zato zarada odlična!

Korupcija je zakucala i na vrata Crkve.
A poznato je da su crkvena vrata svima otvorena...

Senzacionalno! Neverovatno! Skandalozno! Zastrašujuće!
Srpsko novinarstvo.

Kad smo bili mali, mislili smo da u televizoru rade mali ljudi.
Kad smo porasli, shvatili smo da je to tačno.

Ako želite da vam deca budu pametna koliko i vi,
nemojte ih na vaspitavanje predavati svojim roditeljima.
Nema šanse da im dva puta zaredom pođe za rukom
nešto tako savršeno.

Iako su pogrebne usluge poskupele, Beograđani nisu prestali da umiru. To je dokaz da građani podržavaju politiku gradskih vlasti.

Uzeo sam kredit za stan.
Sada sam podstanar sam sebi.
 
ALEKSANDAR ČOTRIĆ (1966)

Mi smo sagradili most.
To što ovde nema reke, veliki je propust prirode.

Dirigent je otišao.
Ostala je palica.

Sudi se i nevinima.
Pred zakonom su svi jednaki.

Piscima grafita obezbedili smo idealne uslove.
Smešteni su između četiri zida.

Političkim protivnicima garantujemo slobodu kretanja.
Dva sata u toku dana.

Policija u stopu prati kriminalce,
a neke je čak i pretekla.

Nemojte me zvati komunistom!
Ja sam običan lopov.

Mene i mog komšiju samo smrt može da rastavi.
Zato sam ga i ubio.

Kosovo je multietničko.
Na njemu u slozi žive Albanci, Šiptari, Arnauti i Arbanasi.

Šiptari su postali Albanci, Cigani su postali Romi, Muslimani su postali Bošnjaci...
Samo od nas Srba ništa nije moglo da postane.

Srpski vladari su nekad okupatora ljubili u noge.
Vremenom je nivo ophođenja podignut na viši nivo.

Mogućnosti poltrona su fantastične.
Dešava se da vladar u sebi otkrije pesnika.

Zašto pišem aforizme?
Zato što ne mogu sve da ih zapamtim.

Oni su na vlast došli demokratskim putem.
Nekoliko decenija kasnije izbori su to samo potvrdili.

Mnogo brzo radimo, tako da nam plate kasne po nekoliko meseci.

Prosvetni radnici koji gladuju trebalo bi da se stide.
Kakav su oni primer mladim generacijama?!

Vi biste opet da jedete?
Nije svaki dan Božić!

Dobili smo dete, onda smo se venčali, zatim smo se zabavljali,
a biće vremena i da se upoznamo.

Čim se umeša treći, tu nema dijaloga!

Ko preživi, pričaće. Ako bude imao kome.


Pristuni su gromkim smehom i snažnim aplauzima reagovali na skoro sve izgovorene aforizme. Aforističari iz Beograda su zaista doživeli ovacije od oduševljene publike koja je posle književne večeri razgrabila sve primerke knjiga koje su bile ponuđene za prodaju.
Tako je i beogradska škola aforistike dobila istureno odeljenje u Beču.

Aleksandar Čotrić pomenuo je i prevode srpskih aforizama na nemački jezik u antologijima Volfganga Eškera "Kameleoni su trenutno crveni", 1989, Tibingen (Nemačka) i Mila Dora iz 1994. godine "Grešiti je ljudski. I patriotski", objavljenu u Beču. Čotrić je, takođe, istakao i časopis "Podijum" koji izlazi u Austriji i koji je 2009. godine u celini bio posvećen savremenoj srpskoj književnosti, u okviru koje su predstavljeni aforizmi Milovana Vitezovića i Aleksandra Čotrića.

Baljak je najavio da će do kraja godine biti objavljena antologija aforizama na kojoj radi više godina, a Čotrić je rekao da će uskoro u izdanju Zavoda za udžbenike svetlo dana ugledati antologija aforizama za decu.

Veče srpskog aforizma i satire trajalo je dva sata, a između tri bloka u kojima su govorili satiričari, mladi muzičari Jovana Misaljević, Janez Ursej i Nikola Đorić svirali su na klaviru, saksofonu i harmonici popularne melodije Džordža Geršvina, Astora Pjacole, Dejvida Vorena Barbeka i drugih kompozitora.

Organizatori su gostima uručili originalan poklon – veliko pakovanje 24 različita austrijska i nemačka piva, dok su aforističari uzvratili srpskim i crnogorskim vinima.

Beogradski aforističari razgovarali su u Beču i sa Gordanom Ilić Marković, profesoricom na Univerzitetu, sa Instituta za slavistiku o prevodu srpskih aforizama na nemački.

U dnevnom listu za dijasporu "Vesti" objavljen je veliki tekst o književnoj večeri, sa naslovom "Beogradski aforističari oduševili Bečlije – Publika se smejala do suza". O predstavljanju aforističara u Beču izveštavali su, pored ostalih Politika, Blic, Pravda, B 92, TV Vojvodina, Glas javnosti, Međunarodni radio Srbija... Baljak i Čotrić uspešno gostovanje komentarisali su za program Radio Beograda i istakli zahvalnost domaćinu – Srpskom kulturnom forumu i njegovom vrlo agilnom predsedniku Draganu Miškoviću.

Bio je ovo svojevrstan uvod u najavljena gostovanja aforističara iduće godine na književnim sajmovima u Beču, Lajpcigu, Frankfurtu i Berlinu.

nazad