Danas, 28. mart 2010.

Povodi - Prvi festival satirične priče koji se održava
1. aprila u Studentskom kulturnom centru trebalo bi da doprinese popularizaciji ovog nepravedno zapostavljenog žanra

Niko ne voli kad mu se smejete u lice

Na Međunarodni dan humora, 1. aprila, u Studentskom kulturnom centru u Beogradu, organizovaće se prvi festival satirične priče na ovim prostorima. Zamišljen kao književno veče na kojem će domaći satiričari uz goste iz inostranstva čitati svoje najbolje priče, festival bi, prema namerama organizatora, trebalo da postane tradicionalni i da vrati satiru na mesto gde joj pripada, u sam vrh književnosti.

Bojan Ljubenović, jedan od najboljih domaćih satiričara, kaže u razgovoru za Danas da su naši satiričari "i te kako prevođeni i traženi u inostranstvu", ali da je satira kao žanr kod nas zapostavljena iz više razloga.

- Satira ne može da se izbori za mesto koje joj po kvalitetu pripada pre svega jer ne postoji jaka izdavačka kuća koja bi stala iza satiričara, a delom i zbog same prirode satire. To je žanr koji podrazumeva da se nekom smejete u lice, a to mnogi ne vole. Predmet satire su načešće ljudi koji imaju vlast i moć, i u njima uživaju. Oni bi želeli da budu cenjeni, da ih se ljudi plaše. A onda se pojavi neki Bojan Ljubenović koji će da ih ismeje svojim aforizmom ili Koraks u Danasu koji će to da učini svojom karikaturom. Moćnici ne znaju kako protiv toga da se bore. Znaju da izađu na kraj sa onima koji ih optužuju za lopovluk ili kriminal, međutim, ne i sa aforističarima - priča Ljubenović. On naglašava da je to oduvek tako bilo, "još od Domanovića".

- Mi smo stalno u nekoj vrsti takmičenja sa onima o kojima pišemo - političarima, biznismenima, tajkunima... Smejemo se mi njima, ali, bojim se da su oni ti koji se na kraju smeju nama, iza zatamljenog stakla svojih skupocenih automobila. Mi se njima smejemo na prazan, a oni nama na pun stomak - priča Ljubenović, pomalo razočarano, i dodaje da je satirična reč mnogo jače "odzvanjala" tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Tada su se, kako kaže, kolumne poznatih novinara sa nestrpljenjem očekivale, pa se o njima danima nakon objavljivanja vodila debata, što po kafana, što po akademskim krugovima.

- Javna reč je danas devalvirala. U kakofoniji reči izgubilo se njeno značenje. Poplavom raznih tekstova, izjava, afera, bombastičnih naslova, nestao je svaki smisao i uticaj javne reči. Kada ste poslednji put čuli da je neki novinarski ili satirični tekst probudio javnost iz učmalosti? Humoresku "Vojko i Savle", objavljenu daleke 1987. uoči čuvene 8. sedmice, koja je izazvala pravi potres, danas niko ne bi ni primetio. ukazuje Ljubenović ali dodaje da satira i dalje ima brojnu publiku, što pokazuje posećenost književnih satira večeri, Satira festa i Novogodišnjeg satirikona, na kojima se čitaju aforizmi i satirične pesme. Popularizaciji satire sigurno će doprineti i novoosnovani festival satirične priče na kojem će, pored pisaca, gostovati i sociolozi i kulturolozi koji će govoriti o značaju i uticaju satire.

Katarina Živanović

nazad