Aleksandar Čotrić:
Ministarstvo kulture nas nipodaštava

BEOGRAD – Beogradski aforističarski klub (BAK) izrazio je na poslednjoj skupštinskoj sednici, održanoj 11. marta, veliko nezadovoljstvo položajem satire i aforistike u srpskoj književnosti, i ocenio da se "domaća književna kritika i ljudi koji odlučuju o kulturi prema ovoj književnoj vrsti odnose sa nonšalancijom koja se graniči sa bahatošću". O suštinskim uzrocima njihovog negodovanja u intervjuu za "Pravdu" govori Aleksandar Čotrić, aforističar i narodni poslanik.

U čemu se ogleda vaš nezadovoljavajući položaj?

– Pre svega u odnosu Ministarstva kulture, koje prošle godine nije dalo finansijsku podršku međunarodnom Satira festu, najznačajnijem u regionu, na kome su učestvovali autori satire iz 10 država, iako su naš zahtev podržali autoriteti Milovan Vitezović i Vuk Drašković. Takođe, Ministarstvo je odbilo da izdavaču moje "Crne knjige" u Poljskoj plati 500 evra za prevođenje, pošto je predsednik Komisije prof. Ljubiša Rajić rekao da aforizme ne smatra relevantnom književnom vrstom. Taj srbomrzac prezire sve što ima veze sa nacionalnom kulturom i tradicijom, a odbio je i da Ministarstvo podrži kapitalni projekat Matice srpske "Sto najznačajnijih dela srpske književnosti". I kao treće, Komisija za dodelu penzija za poseban doprinos srpskoj kulturi tu penziju nije dala nijednom aforističaru dosad.

Da li zato što ne ispunjavate kriterijume za nacionalnu penziju, ili je nešto drugo u pitanju?

– Procenite sami iz činjenice da je decembra 2010. godine 50 umetnika dobilo penziju od 50.000 dinara, a u četiri navrata, koliko su dosad dodeljivane, dobilo ih je ukupno 67 slikara i vajara, 51 glumac, 40 pesnika, 30 pripovedača, 20 prevodilaca, 11 književnih kritičara, ali nijedan aforističar ni satiričar. Pri tom, mi pripadamo samom svetskom vrhu, što za srpsku poeziju ne može da se kaže. Amerikanac Džordž Giri objavio je imena naših aforističara Aleksandra Baljka, Rastka Zakića i moje "malenkosti" među 200 elitnih imena svetske aforistike od antičkih vremena do danas. Isti ti Baljak i Zakić konkurisali su za nacionalnu penziju, ali je nisu dobili. Verovatno penziju od takvog Ministarstva kulture ne bi dobio ni Radoje Domanović.

Ko su "bahati ljudi" koje prozivate bez imena?

– Svi znamo ko su, i da su postavljeni od nekoga. Zato ih ne imenujemo. Želim samo da kažem imena onih koji nisu sa njima, a to su Ljiljana Šop, prof. dr Miroslav Egerić, prof. Ratko Božović i prof. Žarko Trebješanin, koji je čak objavio knjigu o srpskim satiričarima. Podsećanja radi, u 2010. je objavljeno 30 knjiga aforističara, što je približno i broj naše godišnje produkcije, ali nijedna nije ušla u uži izbor za nagradu "Meša Selimović", niti bilo koju drugu.

Da li vas je dodatno naljutio izbor putnika za Sajam knjiga u Lajpcigu?

– Da, to je i bio povod da iskažemo svoje nezadovoljstvo. Istina, savetnik sada već bivšeg ministra Nebojše Bradića, Zoran Hamović je obećao da će "propust" biti ispravljen dogodine, kada će u Lajpcig ići i pisci dečje književnosti i satiričari. Njegova izjava je prvo priznanje Ministarstva kulture da je u vezi sa nama napravilo grešku, ali nemušto opravdanje da u Lajpcig putuju književnici za čija su dela interes pokazali sami Nemci je besmisleno, jer naša je satira prevođena na nemačkom govornom području, a bečki časopis "Podijum" kompletan broj je posvetio srpskoj savremenoj književnosti, i uvrstio aforističare Vitezovića i mene.

Kažete da je propuštena prilika da budete predstavljeni Evropi. Koliko "stara dama" razume ovu našu književnu formu?

– Odlično je razume, jer današnje vreme traži kraće forme. Zato bismo mi sigurno bili zapaženi, jer naša dela sadrže sve što čitalac očekuje od literature. Kratke satirične i humoristične priče Efreima Kišona prodate su u milionskim tiražima na nemačkom govornom području, a tvrdim da su naša satirična dela apsolutno na nivou njegove književnosti, međutim, ne prevode se. Mi nemamo čak ni antologiju savremene srpske satirične priče, jer je poslednju pre 40 godina (1971) uradio Milovan Vitezović.

Pošto je satira politizovan književni rod, jeste li Vi kao političar i aforističar istovremeno u "sukobu interesa"?

– Meni politički angažman samo pomaže da pišem bolju satiru. Slažem se sa Branom Crnčevićem da je aforizam "kopile rođeno u vezi politike i umetnosti", kao što mislim da je u Srbiji normalno da je neko i kriminalac i političar. I naši knjižnički velikani Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Jovan Dučić, Milan Rakić, Branislav Nušić, Radoje Domanović i drugi bili su politički angažovani.

Pogoduje li aforizmu svakovrsna kriza koja se u Srbiji uveliko odomaćila, i koliko vas motiviše na stvaranje?

– Vreme krize jeste neiscrpan izvor imaginacije satiričara, ali sam uveren da se mi uglavnom držimo latinske poslovice "Vita brevis, ars longa", što u prevodi znači "Život je kratak, umetnost je večna". A najbolja klima za aforističare je kada nema ni apsolutne slobode ni apsolutne cenzure, ili što mi kažemo "stanje između". Naš cilj nije samo kritika vlasti, već i mentaliteta celog našeg naroda, jer želimo da delujemo na njegovu svest i oslobodimo ga podaničkog i ropskog. Tako je radio i Domanović. Naša kritika nikada nije lična, već ima univerzalno i vanvremensko značenje.

Novi ministar biće bolji

Šta mislite o novom ministru kulture?

– Predrag Marković je bio recenzent Antologije Aleksandra Baljka "Istorija apokalipse" (1987), a kada je bio glavni i odgovorni urednik "Književne reči" objavljivao je i aforizme. Verujem da će kao novi ministar doneti pozitivne promene u kulturi.

Nevenka Stojčević
Foto: O. Krutenjuk

nazad