Održan Satira fest 2011
- magična moć aforizma

Delegacija Beogradskog aforističarskog kruga položila je 6. oktobra cveće na spomen bistu najvećeg srpskog satiričara Radoja Domanovića na Kalemegdanu.

Prigodno slovo tom prilikom održao je književnik Bane Jovanović, koji je podsetio na Domanovićevo delo neprolazne vrednosti i okolnosti pod kojima je postavljeno njegovo spomen oboležje sedamdesetih godina prošlog veka na najpopularnijem beogradskom šetalištu i u okviru spomenika kulture – Beogradske tvrđave.

U organizaciji BAK-a, centralni događaj Satira fest je održan istoga dana u velikoj sali Gradske opštine Stari grad u prisustvu više od 500 posetilaca. Mnogi su u sali stajali, jer nije bilo dovoljno sedišta, a neki nisu mogli da uđu, jer je sala bila premala da primi sve ljubitelje satire. Publika je istinski uživala više od devedeset minuta u obilju duhovitih i britkih misli.

Manifestaciju je otvorio državni sekretar u Ministarstvu vera i dijaspore Miodrag Jakšić koji je istakao da je ministarstvo koje predstavlja "od obnove Satira festa 2008. godine uvek bilo podrška najboljim srpskim satiričarima".

Predsednik BAK-a Aleksandar Baljak rekao je na početku da je "Satira fest najznačajnija manifestacija humora i satire, ne samo u Srbiji, već i na celom Balkanu".

"Na ovogodišnji festival prijavilo se 110 aforističara i više desetina autora satiričnih priča i pesama. Umetnički savet je pročitao 3.300 pristiglih aforizama i izabrao svaki osmi, odnosno oko 400", saopštio je Baljak.

On je podsetio da je "satiričar veseli skeptik" i da je "humor lek koji leči i one koji se njima bave", a "šireći vedrinu, leči i druge".

Baljak je citirao akademika Matiju Bećkovića koji je rekao da su "srpski aforističari spasili čast srpske satire".

"Satira fest 2011" je bio posvećen osamdesetoj godišnjici rođenja Vladimira Bulatovića Viba (1931-1994) i odvijao se pod sloganom "Vi(b) i mi". Bane Jovanović je govorio o Vibovim pričama i aforizmima, kao i problemima koje je imao zbog cenzure u tadašnjoj "Politici" u kojoj je imao redovnu rubriku. "Politika mu se, ipak, sa zakašnjenjem, posthumno, odužila objavljivanjem sabranih dela u luksuznoj opremi", zaključio je Jovanović. On je pročitao i nekoliko Vibovih aforizama koji ne gube na aktuelnosti:

"Demokratija je kad nisi zatvoren zato što si bio otvoren"; "Danas živim od sutra, sutra ću shvatiti da danas nisam živeo"; "Idealisti su se snašli materijalno, materijalisti su se snašli idealno"...

Na manifestaciji je učestvalo 35 satiričara iz Srbije, Crne Gore, BiH, Slovenije, Rumunije i Makedonije.

"Kako i dolikuje satiri, najbritkiji u ovoj disciplini ismejali su podjednako i naše i "njihove" (Crnogorce, Hrvate, Amerikance...), vlast, pojedince, estradu, društvo, ljudsku glupost", prenosi dnevni list "Blic", i primećuje "a da umemo da se nasmejemo i na sopstveni račun, potvrdili su aforizmi o Srbima koji su ispraćeni najvećim salvama aplauza".

Nagradu za najbolju priču, po odluci žirija na čijem čelu je bio Slobodan Simić, dobio je Raša Papeš iz Kragujevca za priču "Poslednji voz", a autor najbolje pesme pod naslovom "Glad je samo nužna epizoda" je Rastko Zakić iz Beograda.
 

POSLEDNJI VOZ
(Prvonagrađena priča)

- Dakle, vreme je da pođemo! - reče Grišak okupljenoj porodici. I kao po komandi svi grunuše na vrata dobro natovareni da uhvate poslednji voz. Kad tamo, naroda k'o pleve! Jasno je da će biti izuzetno teško ugrabiti mesto. Od ogromnog interesovanja za ovu vrstu egzistencijalnog turizma jedva da je voz uspeo da izmakne. Mnoštvo je ostalo na peronu.
- Šta ćemo sad? - pita baba dok sedi na raskopljenoj stolici koja je nekada Grišaku služila za pecanje.

- Da posedimo i sačekamo. Šta bi smo drugo? - mrmlja stric Milentijen.

A Grišak ode da se raspita. Kažu mu neki da će sigurno biti vanrednih vozova. Zbog situacije. Drugi mu, pak, tvrde da im je šef stanice lično rekao da će svi naredni vozovi biti isključivo poslednji. A jedan je sumnjičavo konstatovao: - Ako ih bude! I vrteo je glavom levo-desno, što je trebalo da znači da od toga nema ništa.
Sam Grišak bio je zatečen. Nije bilo lako doneti racionalnu odluku, jer pomenuta je i pretpostavka da će dotična kompozicija biti postavljena na slepi kolosek gde se upravo nalazi najviše naroda.

- Mislim da nam je najbolje da se raziđemo kućama, pa kako nam bog da - kaže deda Grišak matori. - No, kada bi nam se barem obratio neko iz uprave železničke stanice nekim zvaničnim saopštenjem, da imamo nekakvu garanciju da se ovakve stvari neće više ponavljati!

U to se vrati Grišak natankovan do vrha informacijama. - Pakujte se, dok još ima pruge! - naredi zadihano.
I svi bez pogovora poslušaše i krenuše pešice po šinama koje su se spajale negde napred, u daljini.

- Uuu! Uuuuuuu! - pišti Grišak sa čela - Ne veeruujem viišeee niikooomeee!
- Ć,ć ćć,ććć,ććććć..! - hukću ostali. I uskoro će svi biti u tunelu.

Raša Papeš

GLAD JE SAMO NUŽNA EPIZODA
(Prvonagrađena pesma)

Kako da nam bude k'o što treba,
Kada narod traži samo hleba?

Zar nam zato služe ljudi radni:
Besposliče da bi bili gladni!

Sad kad treba državu da krpe
Za ne mogu ni glad da otrpe?

Ciljevi su naši bitniji od hleba,
Neprijatelj nas baš na hlebu vreba!

Zar da dozvolimo da narod poklekne
Kukavički gnevan zbog pišljive vekne!

Glad je samo jedna nužna epizoda,
Jer nama je važnija ciljana sloboda!

Rastko Zakić

Žiri, čiji je predsednik bio Aleksandar Baljak, nagradu "Vuk Gligorijević" dodelio je Milanu Todorovu, autoru najboljeg aforizma izgovorenog na Satira festu. Pobednički aforizam glasi:

Predsednik je posetio ugledno srpsko domaćinstvo
i domaćinu uručio humanitarnu pomoć.

Upravni odbor Beogradskog aforističarskog kruga odlučio je da priznanja za ukupan doprinos satiri ravnopravno dodeli književniku, esejisti i književnom kritičaru Vitomiru Teofiloviću i profesoru univerziteta, kulturologu i književnom kritičaru prof. dr Ratku Božoviću.
Obrazloženja za larueate ovog vrednog priznanja glase:

O RATKU BOŽOVIĆU

Pored tridesetak knjiga iz teorije i sociologije kulture, Ratko Božović je napisao dvotomno kapitalno delo Od Stradije do Stradije i još pet knjiga eseja o aforističarima.

U više prilika ovaj esejist od duha aforističare je imenovao kao duhovni pokret otpora, antiratnu gerilu, duhovnu gerilu... koja u vunenim vremenima ustaje da "iskoreni sva zla ovoga sveta". Posebno da udari na neograničenu moć ograničenog uma!

On na sebi svojstven jedinstven način dubinski sagledava i analizira osobenosti aforističara. A same aforizme podvrgava analizi, nalazeći u njima puni smisao i estetsku vrednost. U svom lucidnom tumačenju poruka, njegova dominantna peokupacija je satirični aforizam, što uključuje smeh sa gorčinom. To ne znači da mu je nakraj srca neangažovani misaono-filozofski aforizam.

Ovaj teoretičar kulture je napisao pedeset studioznih, analitičnih eseja – predgovora, pogovora, recenzija o aforističarima, čime je njihovim knjigama dao celovitost i novu dimenziju.

Božović piše različito o sličnima i slično o različitima. On je jasan, eksplicitan, nedvosmislen i kad govori o dvosmislicama i besmislicama. Uz to, poseduje neograničenu moć govora, što posebno pokazuje na predstavljanju knjiga satiričara.

Ovaj nesvakidašnji kulturolog je dao nemerljiv doprinos afirmaciji i popularizaciji humora i satire u svim segmentima društva, isključujući samo političku elitu i nosioce vlasti.

A nije nimalo lako merljiv ni Božovićev podsticaj opštem uzdignuću duha!
 

O VITOMIRU TEOFILOVIĆU

Vitomir Teofilović u svojim esejima i antolo­gi­ja­ma Vrag i šala i Slučajni uzorak – srpski satirični aforizam sagledava od "driblinga duha na malom prostoru" do aforizma kao "srpske borilačke veštine".

Po Teofiloviću, značenjski formalni raspon aforizma, njegovi plodovi i "kameni međaši" mogu se odrediti i prema tematskoj osi. Tako on aforizme razvrstava na one motivisane društveno-političkim konstantama, trajnim vidovima ljudskih i društvenih odnosa, i na one kojima je u prvom planu aktuelna tematika, odnosno moralni i politički angažman, potreba da se odmah i neposredno reaguje na društvene nepravde i pritivurečnosti sa satiričnom porukom, prevashodno upućenom političarima kao glavnim vinovnicima društvene krize.

I sam poznati aforističar, svoj opus je podelio na dva perioda: Od 1975-1989. u kome preovlađuju mislenice – (filozofski aforizmi trajne vrednosti) i od 2006. do danas, u kome preovlađuju budilice.

Pored afirmisanja aforizma kao žanra, Teofilović je svojim aforističkim delom skidao maske i debele slojeve mimikrije, nadilazeći kritiku politike i njenih posledica, osvetljavajući sudbinska pitanja našeg opstanka.

Priznanje "Zlatni krug", za doprinos satiri u svetu za 2011. godinu dobili su: Vladimir Šojher iz Rusije (za "Antologiju mudrosti", objavljenu u Moskvi), Džejms Giri iz SAD (za "Antologiju najboljih svetskih aforističara", objavljenu u Njujorku), Dan Kostinaš iz Rumunije (za prevod srpskih aforizama na španski jezik), Goran Mrakić iz Rumunije (za prevod srpskih aforizama na rumunski i rumunskih na srpski), Franci Čeč iz Slovenije ("Antologiju srpskog aforizma" na slovenačkom) i Vasil Tolevski iz Makedonije (za "Antologiju balkanskog aforizma" i antologiju "Naši prijatelji" - srpski aforizmi na makedonskom jeziku).

Specijalne plakete Beogradskog aforističarskog kruga za afirmaciju i popularizaciju satire dodeljene su časopisu za satiru "Etna" i glavnoj urednici Vesni Denčić iz Beograda (za deset godina postojanja); Danima humora i satire iz Pljevalja (za 25 godina postojanja); sedmičniku za humor i satiru "Stršel" iz Sofije (za 65 godina postojanja); emisiji "Čivijaška vrteška" koja se emituje na Radio Šapcu (za 15 godina postojanja); Sektoru za izdavačku delatnost Saveza Srba u Rumuniji (povodom 20 godina postojanja) i elektronskom izdanju časopisa "Ošišani jež" i uredniku Dušku M. Petroviću, (povodom 75 godina od izlaska prvog štampanog broja).

Pošto satiričari iz Bugarske nisu bili u mogućnosti da lično prime nagradu, u poruci redakcije sofijskog "Stršela" ističe se:

"Drage naše kolege! Od srca želimo da ovogodišnji Satira fest bude manifestacija oštroumlja, smeha, mudrosti i raspoloženja. Mi se najiskrenije radujemo vašem visokom duhu i volji da uvek držite budnu građansku svest srpskog društva. Sada, posle naših plodonosnih uzajamnih susreta, još smo više uvereni da je saradnja bugarskih i srpskih satiričara stalni doprinos za uzajamno zbližavanje Bugara i Srba".

Redakcija STRŠELA i Gančo Savov (dobitnik Zlatnog kruga),
Sofija, Bugarska

Dan Kostinaš, koji, takođe, nije mogao da doputuje, poručio je iz Španije:

Dragi srpski prijatelji,
dame i gospodo,

Iako sam globtroter, nisam, nažalost, nikada do sada imao priliku da posetim vaš glavni grad, u kojem Dunav susreće Savu. Na moju žalost, obaveze su me i ovoga puta sprečile da dođem.

No, čak i ovako, sa razdaljine, osećam veliko uzbuđenje. Srećan sam i počastvovan da primim ovu značajnu nagradu za promovisanje srpskog aforizma u svetu. Kažem u svetu, ne u Evropi, imajući u vidu da španski jezik danas govori preko 450 miliona ljudi. Teoretski, aforizmi srpskih autora će sada biti dostupni ovom ogromnom broju ljudi.

Želeo bih da zahvalim nekim ljudima bez čije pomoći ne bih danas bio u prilici da pišem ove reči:

- Gospodinu Valerijuu Butuleskuu, rumunskom piscu i aforističaru koji me je upoznao sa srpskim aforizmom i čijom zaslugom je sada 150 aforizama prevedeno na Servantesov jezik
- Gospodinu Lučijanu Velji, osnivaču sajta "Citapedija", koji nam je pritekao u pomoć ustupivši široku bazu podataka
- Gospodinu Goranu Mrakiću, koji mi je pomogao oko prevoda na sajtu
- Gospodinu Aleksandru Čotriću koji mi je poslao oko 600 aforizama i razmenio mejlove koji su mi bili od pomoći
- Čitavom kolektivu BAK-a koji je smatrao da zaslužujem ovu nagradu
- Porodici (iako nismo na dodeli Oskara), koja me je trpela u poslednjih nekoliko meseci, u dugim časovima prekovremenog rada

Hvala vam svima! To što sam uradio do sada je samo početak. Odlučan sam da nastavim rad na prevodu srpskih aforizama radi njihove popularizacije u svetu.

Dan Kostinaš,
Kastelon de la Plana, Španija

Na Satiru festu je predstavljen zbornik aforizama sa prethodna tri festivala - 2008, 2009 i 2010. godine, koji je priredio i objavio Beogradski aforističarski krug.

Voditelj Satira festa bio je Dragutin Minić Karlo koji je smotri dao lični pečat neposrednosti, lepršavosti i žovijalnosti.

Aleksandar Baljak podsetio je na aforističare koji su umrli između dva Satira festa – Branu Crnčevića, Vladimira Jovićevića Jova i Ivu Mažuranića i izgovorio njihove aforizme.


Satira fest zaključio je kantautor Aleksandar Filipović Alfi, uz gitaru, svojom satiričnom pesmom "Mito večito".

Organizacioni odbor smotre najboljih satiričara regiona činili su: Aleksandar Baljak, Dušan Puača, Dragutin Minić Karlo, Slobodan Simić, Bojan Ljubenović i Aleksandar Čotrić, a u Umetničkom savetu, pored njih, se nalazio i Jovo Nikolić.

Pokrovitelji manifestacije bili su Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, Ministarstvo vera i dijaspore i Gradska opština Stari grad.

A.Č.

nazad