Protest protiv odluke komisije za nacionalne penzije

NE PRISTAJEMO NA HIJERARHIJU KNJIŽEVNIH VRSTA

Povod za ovo obraćanje Ministarstvu kulture i javnosti jeste rad ovogodišnje Komisije za utvrđivanje predloga za dodelu posebnih priznanja umetnicima koji su dali vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.

S puno razloga i nade, očekivali smo da će članovi ove nove Komisije, bar donekle, ispraviti nepravdu koju su njihovi prethodnici učinili prema aforistici, književnom stvaralaštvu koje nas je proslavilo, prvo na prostoru bivše Jugoslavije, a kasnije i u svetu. Nadali smo se da će konačno svi vrhunski pisci imati ravnopravan tretman, međutim, i ovoga puta dogodilo se suprotno.

Sedmočlana komisija (u čijem sastavu su dva pisca i po jedan teatrolog, filmski teoretičar i kritičar, kompozitor, istoričar umetnosti i arhitekta) pokazala se nekompetentnom za obavljanje posla koji im poveren. Posao dobro plaćen, ali obavljen aljkavo. Ni ovoga puta nije se vodilo računa o ravnopravnosti književnih vrsta, pa su članovi komisije ponovo ogrešili o najreprezentativnije predstavnike Beogradskog aforističarskog kruga – Aleksandra Baljka i Rastka Zakića, satiričare evropskog formata i krunske svedoke kontradiktornosti burnih vremena u kojem se mukotrpno osvajala sloboda stvaralaštva. I ova nova komisija je, po ugledu na prethodne, protežirala pesnike, književne kritičare i prevodioce na račun velemajstora satiričnog i humorističkog izražavanja. Tako će se među dobitnicima tzv. nacionalne penzije naći čak 40 pesnika, 30 pripovedača, 10 književnih kritičara i 20 književnih prevodilaca! A vrhunskih satiričara-aforističara, za koje je uvek bilo mesta na crnim listama, na spisku zaslužnih umetnika ni ove godine neće biti.

"Dva osnovna merila kojih smo se pridržavali bile su nagrade i priznanja i to samo ona najznačajnija, i ugled koji umetnik ima u svetu", izjavio je je jedan od članova ovogodišnje komisije, koji je, iz samo njemu znanih razloga, želeo da ostane anoniman. Da je taj savesni član, koji krije ime, verovatno zato da ga sutra neko ne bi proganjao zbog poštenja, pročitao biografije velikana naše satire saznao bi da su Baljak i Zakić dobili sve nagrade koje se na prostoru bivše Jugoslavije za satiru mogu dobiti. Saznao bi da je Baljak nagrađivan za svoj književni, antologičarski, urednički i novinarski rad. Saznao bi da je Baljak čak pet puta dobio Domanovićevu nagradu, najprestižnije domaće priznanje namenjeno vrhunskim dometima u satiri! A Domanovićeva nagrada je, da podsetimo, za satiričare isto što i NIN-ova za romanopisce i Andrićeva za pripovedače. Naravno, ni nagrade Miloš Crnjanski, Branko Ćopić, Jovan Hadži Kostić, Dragiša Kašiković, Tipar i brojne druge koje su Baljak i Zakić dobili članovima komisije, očigledno, ništa nisu značile. Kao ni činjenica da su ovi naši pisci zastupljeni u 14 svetskih (Njujork, Moskva, Beč, Varšava, Sofija, Skoplje...) i više od 40 domaćih antologija.

Oštro protestujemo protiv nakaradne prakse naših vrlih kritičara koji svaku osrednju pesničku zbirku (ili postmodernističku proznu papazjaniju) uvek smatraju vrednijom i od najbolje knjige aforizama! Ne pristajemo ni na kakvu hijerarhiju književnih žanrova! Odlučno protestujemo zbog toga što se naši visoko kreativni i beskrajno duhoviti pisci stalno guraju na marginu, a protežiraju spisatelji koje niko ne čita, nemušti tumači naše književnosti i oni koji književna dela ne stvaraju nego ih samo prevode na druge jezike. Tražimo elementarno poštovanje svakog vrhunskog umetničkog čina!

Ovo je još jedna prilika da postavimo kulturnoj javnosti pitanje zašto se sistematski nipodaštava aforizam, relevantna književna vrste koja kod nas ima tradiciju dugu više od dva veka. Zašto se diskriminiše žanr koji su tako predano negovali Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Radović, Brana Crnčević i Vlada Bulatović Vib, žanr koji je obeležio poslednje tri decenije srpske književnost? Žanr koji je, uzgred rečeno, u poslednjih pola veka doživeo burniji razvoj od naše proze, pesništva i drame? U aforistici smo na samom vrhu evropske književnosti, a za našu poeziju se to baš ne bi moglo reći.

Članovima komisije očigledno neke stvari treba nacrtati. Pa evo: ono što je Dušan Kovačević u dramskoj, to je Aleksandar Baljak u aforističkoj umetnosti. Ili za neupućene još jednostavnije: ono što je Novak Đoković u tenisu, to je Aleksandar Baljak u aforistici. A što se tiče ugleda koji umetnik ima u svetu, reći ćemo samo to da je Baljak već dvadeset godina najbolji aforističar na prostoru bivše Jugoslavije, a danas slovi i kao vodeći aforističar Evrope.

Beogradski aforističarski krug
Fond "Radoje Domanović"
Sekcija satiričara UKS
Sekcije humorista i satiričara Društva književnika Vojvodine

nazad