Reakcije

Stvaralaštvo bez interakcije - naročito u današnjem vremenu, kada svi žele da ugrabe svojih pet minuta slave - ne znači mnogo. Štaviše, podseća na mrtvorođeno čedo na koje bi valjalo što pre zaboraviti i krenuti dalje. Svet sazdan od akcije i reakcije, boji svakodnevicu ne/očekivanim, sasvim intimnim, ali i neusaglašenim, i za tananu umetničku dušu, često i neprivatljivim tonovima.

I sve bi to moglo biti ona inicijalna kapisla koja pokreće, inspiriše i otvara vrata sakrivena, ali svakako dostupna svima onima čija snaga istančanog duha poseduje tu magičnu moć da nadvisi, zaseni druge, pa i sebe. Neki poseduju tu moć, veštinu (samo)oblikovanja, a neki – naprosto promaše vrata.

V.D.

Politika, 26. oktobar 2009.

Satira fest post festum

Bilo je dobro, a moglo je i bolje. Ovakva bi, ukratko, bila ocena ovogodišnjeg Sedmog festivala satire održanog u Beogradu 8. i 9. oktobra pod motom "Lec (Stanislav Ježi) među Srbima".

Dupke puna velika sala Gradske opštine Stari grad pokazala je, po ko zna koji put, ogromno interesovanje naroda za ovu vrstu književnog stvaralaštva i poslovičnu nezainteresovanost štampanih i elektronskih medija da izveštavaju svoje čitaoce i slušaoce sa satiričkih manifestacija.

I ove godine festival satire održan je pod pokroviteljstvom Beogradskog aforističarskog kruga i nadležnih republičkih i gradskih organa za kulturu.

U programu su učestvovali čitanjem svojih aforizama naši i strani najbolji aforističari. Većina od njih poznati su, ne samo po pisanju dobrih aforizama, nego i po stalnim nastupima na satiričnim manifestacijama koje organizuje Beogradski aforističarski krug.

Među poznatim i priznatim aforističarima koji nisu učestvovali sa svojim aforizmima na festivalu su: Mitar Mitrović iz Beograda, autor preko trideset knjiga aforizama, Ilija Marković iz Novog Sada, dobitnik brojnih književnih nagrada, Rade Jovanović iz Užica, Vladimir Jovićević Jov i Borivoje Ilić iz Beograda.

Sa propustom ove vrste složili su se i neki članovi uprave Beogradskog aforističarskog kruga, uz obećanje da će na budućim festivalima satire učestvovati novi aforističari.

Milivoje Jozić,
satiričar, Novi Beograd

("Politika", rubrika "Među nama")

Politika, 30. oktobar 2009.

Ovogodišnji Satira fest najbolji do sada

U rubrici "Među nama", dana 26. oktobra tekuće godine, objavljen je tekst Milivoja Jozića pod naslovom "Satira fest post festum". Tekstopisac Jozić, koji ni ove godine nije uspeo da uđe na završno veče, kaže za Satira fest da je "bilo dobro, a moglo je i bolje".

A svi učesnici festivala i veliki broj posetilaca, sa kojima smo posle književne večeri kontaktirali, slažu se u oceni da je ovogodišnja smotra aforističkog stvaralaštva, sedma po redu, bila izuzetno uspešna, najbolja do sada. Jozićeva tvrdnja da neki "poznati i priznati" aforističari nisu učestvovali na festivalu jeste tačna, ali nije korektno što on za to optužuje organizatore. Jozić je odrastao čovek i treba da zna da oni koji nisu poslali svoje aforizme na konkurs nisu ni mogli da učestvuju na festivalu (Rade Jovanović, Ilija Marković, Vladimir Jovićević Jov), a nisu mogli da učestvuju ni oni koji su poslali loše aforizme.

Da podsetimo: za Satira fest 09 je raspisan javni konkurs. I na taj konkurs javilo se više od osamdeset aforističara (iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske, Rumunije i Poljske). U konkurenciji su bili samo aforizmi napisani između dva Satira festa i tu minuli rad ne pomaže. Umetnički savet festivala u sastavu: Aleksandar Baljak, Ranko Guzina i Jovo Nikolić, koje je imenovao Upravni odbor Beogradskog aforističarskog kruga, organizatora festivala (a ne pokrovitelja, kako piše M.J.), pažljivo je pregledao prispele radove i odabrao najbolje, kako bi na završnoj večeri učestvovali samo kvalitetni autori sa dobrim aforizmima, koji su prošli stroge kriterijume Umetničkog saveta, ukupno 34 učesnika.

Za Beogradski aforističarski krug
Dušan Puača, sekretar BAK-a

Politika, 10. novembar 2009.

Pucanj u prazno

Još su stari Grci govorili da nikada nije ništa toliko dobro da ne bi moglo da bude bolje. Izgleda da o tome ne vredi govoriti nekim članovima Uprave Beogradskog aforističkog kruga zbog umišljenosti da su nepogrešivi u svom radu. Potajno mišljenje o svojoj nepogrešivosti obelodanili su u svom tekstu "Ovogodišnji Satira fest najbolji do sada", objavljenom u ovoj cenjenoj rubrici 30.oktobra ove godine, zbog jedine primedbe u njemu što na festivalima satire koje oni organizuju uvek učestvuju isti aforističari.

U nedostatku validnog odgovora na pomenutu moju primedbu, sekretar Beogradskog aforističkog kruga gospodin Dušan Puača, aforističar par excellence, na maliciozan način obaveštava svekoliku javnost "da ni ove godine nisam uspeo da uđem u završno veče festivala", što će reći da su mi aforizmi bili loši. Ja, gospodin Puača i njegov nalogodavac da tako piše znamo da moji aforizmi, satirične priče i humoreske ništa ne vrede, ali ne vredi o tome pričati onima koji imaju suprotno mišljenje o vrednosti mojih aforizama, satiričnih priča, humoreski i epigrama, naročito mnogima koji su ih nagrađivali ("Zlatna kaciga" iz Kruševca, "Čivijada" iz Šapca, "Sokolovo pero" iz Sokobanje i mnogi drugi). Hvala im.

Tačno je da ni prošle godine nisam prošao na njihovom festivalu jer nisam ni konkurisao zbog neobaveštenosti o njegovom održavanju, kao što neću više ni konkurisati dok je na čelu srpske satire polusatiričar, koji ne piše satire, humoreske, epigrame, već samo aforizme, i to ne dobre, nego odlične. Ni najveći srpski satiričar Radoje Domanović nije pisao aforizme.

Svojim neutemeljenim komentarom mog teksta dali su mi povod da sada iznesem možda još veći propust festivala od učinjenog. Na ovogodišnjem festivalu satire nije pročitana nijedna satirična priča ili neki drugi deo njene celovitosti, pa ispada je satira deo aforizma, a ne obrnuto. Takođe nije pročitan nijedan aforizam o tekućoj svetskoj ekonomskoj krizi, a sigurno ih je bilo. Među njima je bilo i desetak mojih, od koji navodim samo jedan: Svetska ekonomska kriza obići će Srbiju. Od kuće do kuće. Ovime se anulira njihova tvrdnja da su birani samo najnoviji aforizmi, kojima "ne pomaže minuli rad".

Ako bude reagovanja sa njihove strane i na ovaj moj tekst, molim tekstopisce da kažu da li su neki članovi Uprave Beogradskog aforističkog kruga prekršili zakon o sukobu interesa primanjem honorara za svoje nastupe na svom festivalu i zašto nisu odredili u propozicijama konkursa slanje priloga pod šifrom.

Milivoje Jozić
Novi Beograd

Politika, 17.11. 2009.

Najezda skakavaca

Epidemiji pisanja aforizama podlegli su oni koji nemaju ni duha ni daha, a imaju "svrab pisanja"; oni koji nemaju misli, a drže da ih imaju. Jedan od takvih je i novobeograđanin Milivoje Jozić, koga želja da vidi svoje ime u novinama stalno goni da se oglašava u rubrici "Među nama".

Tekstom "Pucanj u prazno" (naslov savršeno odgovara sadržaju!), objavljenom u ovoj rubrici 10. novembra ove godina, pomenuti člankopisac još jednom je pokušao da obmane čitaoce "Politike". On tvrdi da na Satira festu, koji organizuje Beogradski aforističarski krug, uvek učestvuju isti aforističari. Da ne govori istinu lako se može proveriti. Od 30 učesnika završne večeri 12 je "novih"! Na festivalu uvek učestvuju oni koji su poslali najbolje radove, a takve propozicije, složićemo se, direktno su usmerene protiv Jozića i njemu sličnih. Nema sumnje, u ovom slučaju, "jozići" su drastično oštećeni. Stvarno, kako je moguće da od nekoliko hiljada "jozića" baš nijedan ne bude po volji Umetničkog saveta.

Najveći problem Milivoja Jozića je sam Milivoje Jozić. On je samom sebi nepremostiva prepreka. Jozić, građanin, silno želi da nastupa zajedno sa najboljim aforističarima iz regiona, ali Jozić, spisatelj, nema ni znanja ni talenta da mu tu želju ispuni. Da se Jozić kojim slučajem bavi tenisom, sigurno bi nagrdio organizatore što mu ne dozvoljavaju da učestvuje na Vimbldonu.

Iz pitanja koja M.J. javno postavlja, vidi se da mu mnogo štošta ne ide u glavu, ali se, na njegovu nesreću, vidi i šta sve iz te glave može da izađe.

Pošto se Beogradski aforističarski krug ne smatra nadležnim za Jozićev slučaj, s njim nećemo ulaziti u raspravu. Namera nam je samo da ukažemo na jednu pogubnu pojavu u aforističkom svetu. A u znak dobre volje, Joziću i njemu identičnima daćemo jedan besplatan savet.

Naime, mi smatramo da bi za one koji aforizme pišu "na prvu loptu", a takvima se ni broja ne zna, valjalo organizovati poseban festival; razume se, na odgovarajućem prostoru. Na "Marakani", na primer. Sigurni smo da bi tribine našeg najvećeg stadiona mogle da prime sve one aforističare koji po sopstvenom uverenju spadaju među deset najboljih. Mesta će biti za sve, ali samo ako svi akteri budu stajali. Učesnici jedne takve buduće revije gluposti ujedno bi bili i oduševljena publika, pa bi i posećenost ovakve, bez sumnje, atraktivne manifestacije bila više nego zadovoljavajuća.

I da zaključimo. Protiv skakavaca, koji svakodnevno jedu ugled naše aforistike, ne može se mnogo učiniti. Nemerljiva je šteta koju oni nanose minijaturnom književnom rodu i našoj satiričnoj književnosti. Upravo zato što ih je mnogo i zato što su hiperaktivni. Oni se prosto utrkuju ko će više jeftinih i banalnih dosetki da smisli i objavi. U toj trci naš Jozić, na koga se uvek kladimo, ima odlično prolazno vreme.

Onima koji imaju preteranu volju za pisanjem – nema leka, a njihovim čitaocima, ako ih imaju, neka je Bog u pomoći.

Za Beogradski aforističarski krug
Aleksandar Baljak,
predsednik Upravnog odbora

nazad