Predstavljena knjiga Dragana Šušića

Posthumno objavljena knjiga aforizama pisca i psihijatra Dragana Šušića (1932-2009) – "Poznavanje prirode društva" ("Alma", 2010), predstavljena je pred stotinak posetilaca 26. oktobra u Kući Đure Jakšića u beogradskoj Skadarliji.

O autoru i knjizi govorili su priređivač Aleksandar Baljak i književnici i književni kritičari Bane Jovanović, Vitomir Teofilović, Radomir Mićunović i Ranko Simović.

U ovoj knjizi, na oko 240 strana, nalazi se više od hiljadu aforizama koje je, među četiri hiljade iz zaostavštine autora, izabrao i priredio Aleksandar Baljak. Knjigu je likovno opremio Milan Beštić.

Dragan Šušić je rođen u Lipnici kod Čačka. Pisao je aforizme, humorističke pesme, epigrame i prozne tekstove.

Objavljivao je od sredine pedesetih godina prošlog veka u humorističkim listovima i emisijama Radio Beograda i Radio Sarajeva.
Dobitnik je nagrade na Čivijadi 1972. godine.

Iz njegovog aforističarskog stvaralaštva izdvojili smo:

Siromaštvo je naše najveće bogatstvo.
Toga najviše imamo.

Uveravaju nas da su Srbi srećan narod.
Strahuje se da sreći neće biti kraja.

Tačno je da mi radimo protiv sebe,
ali se nadamo da ćemo i to obaviti traljavo.

Tek bi se videlo koliki je to gigant
kad bi mogao da stane na noge.

Nama svaki početak nije težak.
Rat smo započeli kao od šale.

Srbija će se dići kao feniks.
Već je u pepelu.

Kažeš da više nismo braća.
Hvala ti k'o bratu.

Pamtićemo ga po dobru.
Čim ode, biće nam dobro.

Masovno smo gladovali i uštedeli
tri puta više hrane nego što nam treba.

Vidim da i bez mene postoji jedinstvo svih građana Srbije.

Srbija se intenzivno razvija,
ali se očekuje da to neće ostaviti ozbiljnije posledice.

U komunizmu narod se više pita nego u kapitalizmu.
Mora da se pita kad mu ništa nije jasno.

Ponižavaju nas, ali nam dostojanstvo ne dozvoljava
da se osećamo uvređenima.

Kod nas na izborima ne bi mogla da pobedi većina,
zato što je nemoćna.

Ne pada nam teško što stradamo s njim,
jer znamo da njemu neće biti ništa.

Konkretno: desilo se to što se desilo, pa smo stigli tu
gde smo stigli, i sad imamo to što imamo.

Nemojte mi opet reći ono tužno: udario Srbin na Srbina. Zar nije lepše ono: udario junak na junaka.

Dobar direktor: uveo rad, red i rod.

Mogu mirno da spavam,
ali nemam gde.

Pitaju me zašto pijem,
a niko me ne pita zašto ne jedem.

Mi nismo siromašni,
čim možemo da plaćamo visoku cenu.

Pare su za to da se troše,
ali ja to ne bih mogao praktično da vam pokažem.

Nije važno šta je ministar rekao.
Važno je da je ostao živ.

Imam tri želje,
ali mi fali zlatna ribica.

Krv nije voda.
Ne moramo da štedimo.

nazad