Brana Crnčević
(1933-2011)

Nakon duge i teške bolesti u Beogradu je u 78. godini života preminuo književnik Branislav Brana Crnčević. U dugoj novinarskoj karijeri pisao je za razne listove i časopise, među kojima su Duga, Nin, Jež, Mali Jež, Politika, Pečat.

Crnčevićeva dela su osećajna, jednostavna i bajkovita, što ga preporučuje kako deci, tako i odraslim čitaocima. Za građu svojih dela, uzimao je stvarne, razigrane, ali i tužne slike života. Književnoj temi pristupao je anegdotski sa stanovišta humora i fine ironije. Aforizmi koje je objavljivao uglavnom su bili na temu karaktera Srba i problema male države.
 

Kako da verujemo čoveku kad pretke drži u kavezu
a potomke u neizvesnosti.
_

Volite male ljude
i igrajte se njima.
_

Srećem namrštene, tužne, zle i nesrećne ljude.
Često mi se pričini da su to sve samoubice
kojima je neko platio da žive.
_

Uvek bih mogao da se borim za neku veliku stvar,
ili za dve-tri manje.
_

Moja otadžbina je mala,
volim je jer mi je žao.
_

Pojeo sam svoje mišljenje,
od toga sam debeo.
_

Dižu se ljudi i ruše spomenici.
Zatim se dižu spomenici i ruše ljudi.
_

Mogao bih da živim i bolje,
ali me je sramota.
_

Otišao sam u bolji život,
vraćam se za pola sata.
_

Čoveku je lakše objasniti da je srećan
nego da je sit.
_

Otadžbina nikada nije toliko u opasnosti
koliko je spasavaju.
_

Da mi je sredina bila bolja,
bio bi mi bolji i kraj.
_

V.D.

In memoriam / Biografija

nazad