Dejan Lopičić
1939 -2006

Krajem marta 2006, u Beogradu je preminuo aforističar Dejan Lopičić, čije "monumentalne minijature" zaslužuju mjesto u samom vrhu aforisti- čke misli kod nas.

U recenziji knjige aforizama Puzi puže uz uže, Rastko Zakić je, između ostalog, napisao i ovo:
"Ovaj inženjer šumarstva majstorski se kreće kroz šumu ljudskih odnosa, gde u čestaru sopstvenih iluzija čovekoliki puž, polako i sigurno, namiče često sebi i omču na vrat. Ako su pisci, uopšte, inženjeri ljudske duše, Dejan Lopičić je inženjer njenih prašumskih predela - u kojima sve vrvi od života i paradoksa, od večnog traganja i borbe neprestane."

Da bi se otišlo u pravi čas
treba otići na vreme.

Kratkovidi se sapliću
o liniju horizonta.

Moj životni poziv
polako prerasta u vapaj.

Otvorili su mi oči
i sad gledam svoja posla.

Istina je dugo skrivana
pod izgovorom da je u opasnosti.

Nespremne dokrajči početak.

Ljudi na repu događaja
pokušavaju sebe da predstave
kao prirodan produžetak.

Kad svi govore isto
zna se ko šta misli.

Savitljivost slama.

Zašto strahujete
od dozirane informacije?
Doza nikada nije bila prejaka.

Naš primarni zadatak je
da izbegnemo sve ostale.

Da ga nismo mi obavili
mirne duše bi se moglo reći
da je to bio uzaludan posao.

Izbor i nije tako skučen.
Imamo spoljne, unutrašnje
i neprijatelje za svaku priliku.

Ko misli svojom glavom
ne misli joj dobro.

Ljudi velikog formata
javljaju se u malom tiražu.

Uhvatio se za glavu
I ostao praznih šaka.

Smeh je lekovit
samo ako je zarazan.

Mek ko pamuk
lako postaje krpa.

Sanjam o tabli na kojoj piše:
Ne gazi javu!

Kiselo se smešio
kad su ga vratili u bazu.

U dobru se ne ponesi.
Nosiće te drugi.

Kraj istrajnosti je dotrajalost.

Vi ćete se isprsiti
kad se budu podmećala leđa.

Ko živi od rada
rad mu ne gine.

Postavili su ga
iako nije imao štofa.

Veljko Rajković

In memoriam / Biografija

nazad