Glas javnosti, 16.08.1999.

Petnaest godina od smrti Duška Radovića

Sve što je uzeo - platio je

"I mi koji nikad nećemo umreti, moramo govo- riti da ćemo svi umreti, iz obzira prema onima koji će umreti", govorio je više nego obzirni pesnik Beograda, novinar, mislilac i najveći "mrgud" među decom - Duško Radović.

Oni koji su ga poznavali kažu da su Dušan - od duša i Radović - od radenosti, uistinu bili imena - sudbine. O tome kako nas je tvorac Džona Piplfoksa i "Strašnog lava" oslobađao od gluposti, od vlasti, od rđavih navika, od neosetljivosti na dobrotu - svedoče knjige pesama i aforizama, zapisi kultnih emisija "Beograde, dobro jutro", reči kojima deca, citirajući ga, pokušavaju da objasne sebe i svet. A niko nije manje ličio na dete, a više imao dušu deteta - uveravaju i danas njegovi prijatelji.

"Radović je pisao priče i pesme, najave i odjave, songove i skečeve, kuvarice i slikovnice, aforizme i reklame, sinopsise za filmove i proslave, parole za akciju gradske čistoće, tekstove za matičare..." Nije, kažu, voleo da ga zovu pesnik, on, dobitnik Andersenove i Zmajeve nagrade, prvi među pesnicima u borbi protiv socrealizma. Ni njega vlast nije mnogo volela.

Često u nemilosti zbog britkih i jetkih poruka, u nesporazumima i posthumno (poput onog sa Slovencima kada su ga potpisali, "novim imenom"), Duška Radovića, Zmaja posle Zmaja, ni posle 15 godina, "Brana nije gumom izbrisao". Možda zato što je kroz život, po sopstvenom priznanju, prošao kao kroz samoposlugu: sve što je uzeo - platio je.

D. V.

Biografija / Post scriptum... / Pogovor

nazad