Vladan Sokić
1963 -2003

U Užicu je 8. juna, u 40-oj godini života, iznenada preminuo Vladan Sokić. 

Kao diplomirani pravnik, Vladan Sokić se godinama uspešno nosio sa svom tragedijom koja je potresala ovu zemlju, ispisujući iz dana u dan, iz godine u godinu na hiljade aforizama, kao lični protest protiv tog i takvog stanja. Taj dugogodišnji angažman, profilisan kroz aforizam, doveo ga je u sam vrh srpske satire, o čemu svedoče i brojne nagrade.  

Kada se ugasi tako mlad život, teško je naći prave reči da se iskaže žalost, ma koliko da se podrazumeva. Jer odlaskom tako snažnog, buntovnog i iskričavog duha, nije na gubitku samo satira, nego i književnost uopšte.

U zbirci pesama Restoran Medeja (1999) poslednja je pesma:

POSLE SVEGA

Čini se
bez valjanog povoda,
samo zato što su u mom vidokrugu,
aritmiju podstiču autobusi,
žuti, kao stare fotografije.
Bez njih je svakodnevnica
teško podnošljiva, čak i ako
ne verujete u vremeplove.
Oni promašenim životima
daju viši smisao.
U njima se može komotno živeti,
ili pak od istrgnutih dana
sklopiti kvalitetna
imitacija života.

A tolike godine su bačene.
Posle njih,
ono što zovu srcem,
kod mene je nepričvršćeno
i kao vodeni cvet
slobodno pliva u moru
unutrašnjeg krvarenja.

Sve je stalo u ćutanje.

Da li je to Vladan sam sebi napisao epitaf, procenite sami.

Vesna Denčić

In memoriam / Biografija / Izbor aforizama / Posthumno

nazad