Blic,  27.04.2000.

Zašto je Aleksandar Novaković, mladi aforističar, odbio Vibovu nagradu kuće "Politika" za satiru za 1999. godinu?

Neću da budem ničije pokriće

Aleksandar Novaković, mladi aforističar iz Beograda odbio je nedavno da primi nagradu kuće "Politika" za najboljeg satiričara u 1999. godini, koja nosi ime Vladimira Bulatovića Viba. Ovaj apsolvent na Filozofskom fakultetu i student prve godine dramaturgije na FDU, dobitnik prve narade za aforizam na festivalu humora i satire "Zlatna kaciga" u 1997. godini i autor zbirke aforizama pod nazivom Pij Sokrate, država časti, objašnjava za "Blic" razloge za odbijanje Vibove nagrade, koja osim plakete sa Vibovim likom, podrazumeva i novčani deo od 1000 DEM u dinarskoj protvivrednosti.

Smatram da je kontradiktorno da čovek koji piše satiru primi nagradu od kuće "Politika", koja je za poslednjih deset godina poništila sve što je do tada bilo njeno nasleđe i proćerdala sav kredit koji je imala. Ona je postala glasilo aktuelnog režima, a u takvoj kući ne postoji ni "o" od objektivnosti, ni "s" od satire. Vibova nagrada mi u ovom trenutku lično ne bi ništa značila zbog kuće koja je dodeljuje. Cenim Vibove aforizme i u normalnoj, demokratskoj zemlji, ne bi bilo razloga da tu nagradu odbijem. Žao mi je što se iza Vibovog imena kriju oni urednici "Politike" koji bi mu danas, da je živ, prvi cenzurisali aforizme, a verovatno bi ga i izbacili s posla.

• Da li te je nagrada iznenadila, budući da su tvoji aforizmi oštri i često upereni protiv vlasti?

Nisam bio time iznenađen, jer sam jedan od retkih mladih aforističara koji je objavio knjigu i imao relativan uspeh s njom. Iznenadio me način na koji su mi javili da sam dobio nagradu. Još u januaru, "Politika" je najavila da sam ja dobitnik nagrade za satiru za 1999. godinu, ali me niko nije službeno obavestio o tome. Tek prošle nedelje jedan član žirija za dodelu nagrade me je pozvao telefonom i obavestio me o tome. Dan iza toga, uputio sam pismo "Politici", kojim sam odbio ovu nagradu, ali to pismo nisu objavili. Što se tiče mojih aforizama, oni jesu oštri, ali su vanvremenski i večito aktuelni, pa se mogu odnositi na ovu vlast, ali i na svaku drugu koja bi ponavljala njene greške. Ipak, pri dodeli nagrade, "Politika" nije pošla od toga da li je neko oštar ili "neutralan", već od toga da se ime i rad dobitnika iskoristi kao pokriće za vlast. Njima je potreban neko u koga bi uperili prst i rekli: "Ovaj piše protiv vlasti, a mi smo mu dali nagradu. Dakle, ovo je demokratska zemlja". Nisam hteo da im dam to pokriće.

• Čega ste se lišili odbijanjem ove nagrade i mislite li da ste time neka vrata zatvorili? 

Osim Plakete s Vibovim likom i novčane nagrade od 1000 maraka, kojih sam se lišio, smatram da sam sebi zatvorio vrata u svim provladinim medijskim kućama, zbog čega mi uopšte nije žao. Sasvim sigurno sam zatvorio i vrata Udruženja književnika Srbije, u koje me sada neće primiti, zbog čega mi takođe nije žao. Vreme će pokazati kakve će biti posledice ovog mog čina, ali to je moj lični stav koji nema cenu i ničim me nisu doveli u iskušenje.

K. Preradović

Pij Sokrate, država časti

Vođa ima modernu vezu sa stvarnošću.
Često raskidaju.

Da bi došlo do obnove i izgradnje,
potrebne su ruševine.

Naš san je izlazak iz kome"

Socijalna pomoć: država ubija iz milosrđa.

On jeste samo epizoda u našim životima, 
ali su reprize neprekidne.

Vlast je srasla s narodom. 
Kao čir sa želucem"

Pun je sebe. 
Zato ga i ima toliko.

Život u Srbiji

Aleksandar Novaković, čiji su radovi objavljivani u "Dangi", Ninu, Književnoj reči, Kulturi 011, bavi se pisanjem pesama, kratkih priča, i drama. U centru njegovih interesovanja trenutno je pisanje aforizama, iz, kako kaže "dva jaka razloga":

Jedan je da se bavim pisanjem, a drugi, važniji je da živim u Srbiji kaže Novaković.

Dragan Ognjanović / Aleksandr Novaković / Satirični turizam

nazad