Beogradske novine,  05.05.2000.

SATIRIČNI TURIZAM

Tri su aforističara, upravo ovih dana, u žiži kulturne i ostale javnosti. Povodi su različiti, ali priča o Domanovićevoj deci u današnjoj Srbiji ima mnogo zajedničkih detalja.

Predstavljajući svoju novu zbirku aforizama Nedozvoljene misli u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda, Aleksandar Čotrić je zahvalio Slobodanu Miloševiću, Mirjani Marković, Vojislavu Šešelju i njihovim satrapima, koji svakodnevno čine razne nepodopštine neophodne za nastanak njegove knjige. Kada je, dakle, reč o inspiraciji, "Trojni pakt" daje nesebičan doprinos razvoju srpske satirične književnosti. To se može smatrati jedinim pozitivnim vidom njihovog inače pogubnog uticaja na naše ojađene živote.

U okružnom sudu u Zaječaru nastavljeno je suđenje aforističaru Bobanu Miletiću Bapsiju. Njega optužnica tereti da je u knjizi aforizama "Srbijo majko plači" izložio poruzi najviše državne organe i predsednika SRJ Slobodana Miloševića. (Advokat okrivljenog satiričara tražio je da se na sledećem suđenju kao svedok pojavi predsednik SRJ, od koga se očekuje da kaže da li ga aforizmi vređaju!) Sama činjenica da se u Srbiji sudi satiričarima najrečitije govori o represivnoj prirodi ovdašnjeg režima, njegovim zakonima i njegovom sudstvu, ali i slikovito ukazuje na izvor inspiracije Miletićevog dela. Da nije njih, takvih kakvi jesu, ne bi bilo ni njegove knjige aforizama "Srbijo majko plači".

Mladi aforističar Aleksandar Novaković odbio je da primi Vibovu nagradu, koju novinska kuća Politika dodeljuje najboljem satiričaru u prethodnoj godini. Obrazlažući svoj postupak, Novaković kaže: "Cenim Vibove aforizme i u normalnoj, demokratskoj zemlji ne bi bilo razloga da tu nagradu odbijem. Žao mi je što se iza Vibovog imena kriju oni urednici Politike koji bi mu danas, da je živ, prvi cenzurisali aforizme, a verovatno bi ga i izbacili s posla". Pisac knjige "Pij Sokrate, država časti" ističe da je trenutno u centru njegovih interesovanja pisanje aforizama i to iz "dva jaka razloga":

"Jedan je da se bavim pisanjem, a drugi, važniji, jeste da živim u Srbiji".

Poreklo satirične inspiracije je, dakle, i kod Novakovića isto kao i kod Čotrića i Miletića: ova i ovakva Srbija i ljudi koji je (za)vode. Zato i nismo daleko od crnohumorne pomisli da predložimo izradu i realizaciju programa za razvoj umetničkog turizma. Svi satiričari iz drugih, normalnih zemalja kojima je presahla inspiracija mogli bi da dođu u našu Stradiju i da se na njenom tlu do mile volje napajaju sa nepresušnih izvora satiričnog zanosa. Nažalost, to je jedini razlog zbog kojeg bi neko poželeo da ovde svrati.

Zato: WELCOME TO SERBIA!

Radovan Kalabić

Dragan Ognjanović / Aleksandr Novaković / Satirični turizam

nazad