Prikazi


ZAUSTAVLJEN U VREMENU


Pripadam generaciji koja je imala tu sreću ili čast, da svoje mladalačke dane popuni ili dopuni divnim rečima koje nam je svakodnevno, preko radio talasa, upućivao Duško Radović. Sada, kada je prošlo dosta godina od njegovog fizičkog odlaska, ostale su da žive njegove knjige: da nas zasmeju, učine setnim ili da nas nateraju da se zamislimo, makar nad delićem našeg svakodnevlja. Nastale u nekom drugom i drugačijem vremenu, pojedine teme iz Radovićevih knjiga, danas mogu izgledati kao isečci iz starih novina, koji nas podsećaju na ono što je bilo, na neke vrednosti koje kao da su istrošene i zauvek nestale ili ostale da žive samo u tragovima, po kojima, još tu i tamo, poneko zakorači. Ali, ono što je bilo svojstveno Dušku Radoviću, i što još uvek isijava iz njegovog rukopisa, to je ona ljudska toplina, kojom je, čak i kad je imao nameru da nešto kritikuje, pokušavao da oplemeni sumornu stvarnost.

Sagledavajući nesavršenost naših života, poput sociologa na terenu, beležio je, vredno, detalj po detalj, i delio sa nama svoje misli, kojima je, ponekad, bilo teško odrediti ime i rod, upravo zbog raznorodnosti stilskih sredstava kojima se služio u bojenju svojih beleški. Neki od tih jutarnjih pozdrava bili su obojeni poetskim nabojem: "Na vedrom i hladnom januarskom nebu noćas je briljirao Mesec..."; ili pak prostom činjenicom vremenski ograničenom: "Ono što ste radili samo subotom, više nećete raditi u ovoj godini."; ironijom: "Ako od majke više nemate nikakve koristi, zakunite se u nju pa slažite."; humorom: "Ko ne zna šta mu je, neka pogleda gde mu je. Pa ako ga nađe - to mu je!"

Iako je centralna tema, Duškove trilogije o Beogradu, logično, bio Beograd, sa svim svojim podtemama: pijaca, gradski prevoz, grejanje, struja, voda, škola itd., dobar deo svog opusa posvetio je deci: 

Jedna Jelena iz Pete beogradske najzad je našla dečka. 
Pitala ga je: Ko si ti? 
A on joj je lepo rekao: Ja sam tvoj dečko. 

Danas će profesori ponovo krišom pušiti Zetu 
da ih ne primete učenici koji puše Kent. 

Mame, rađajte deci sestre! 
Sestre postaju tetke, 
a tetke su najlepši, 
nezamenljivi dar svakom detinjstvu.

Poput "Drage savete" oglašavao se Duško svakodnevno sa najvišeg sprata Palate Beograd, putem radio talasa Studia B, šaljući svoje poruke kroz etar. Iskreno i bez namere da glumi, u cirkusu koji je promicao ispod njegovog prozora, obraćao se svojim sugrađanima: "Nasmešite se, sa mnogo dobrote i malo, malo gorčine. Oprostite životu i svetu što nisu savršeni." Altruizam, kao osnovna tačka njegovog oslonca, kao da se u jednom trenutku okrenuo protiv njega. Žaoke u Duškovim aforizmima nisu bile toliko snažne, ali ipak, bilo je evidentno da su vređale pojedince iz struktura vlasti, koji su se, očigledno, prepoznali i osetili prozvanim, te mu je, prema iskazima njegovih prijatelja, bio, gotovo, onemogućen dalji rad. Sreća je, ako se svojevrstan vid cenzure uopšte može nazvati srećom, dakle, sreća je što knjige Duška Radovića nisu doživele sudbinu nekih drugih satiričara - da budu zabranjene, ali moguće je da je tu već nastupila i autocenzura. 

Od vremena Duška Radovića do danas, štošta se promenilo, nažalost u suprotnom pravcu, te danas Duškovi aforizmi izgledaju samo kao sentiment jednog vremena, vremena koje je sporije teklo. Suočeni sa brzinom, ili što bi naš narod rekao: "Sve što je brzo, to je i kuso" suočeni smo i sa brojnim problemima, koji se gomilaju i rastu iz dana u dan. Ako je satiričar glas savesti jednog naroda, onda je broj od preko pedeset vrhunskih satiričara, koji danas aktivno pišu, svakako, dobar pokazatelj - da umetnost življenja doživljava kritičnu tačku.






Vesna Dencic Veca
Napomena:

Vesna Dencic