i sve o aforizmu

 

Sadržaj

 
Zašto aforizmi?
Biblioteka
Ekskluzivno
Prevodi
U poseti kod...
Sećanje na...
Vaša strana
Počasni gost
Novo
 

 

 

 Šta je aforizam?

 

Smeh do bola


Pisati o aforizmu moglo bi se naširoko i nadugačko, a da se nikada ne stane, jer ni autori, koji čvrsto stoje u odbrani čiste i kritičke misli, ne staju i ne posustaju. Pošto se aforizam najčešće bazira na paradoksu, onda smo opet suočeni sa svojevrsnim paradoksom - kako u nekoliko reči reći sve ono što čini duh našeg satiričnog neba, kako poći primerom aforističara i izraziti se jezgrovitom virtuoznošću, a pritom ne ostati nedorečen?

Prvo pitanje koje se nameće jeste: šta je aforizam - kritika svega postojećeg ili kritika ljudske gluposti, bezumlja, beščašća...? Ako se pozovemo na rečnike, nigde nećemo naići na odrednicu koja kaže da je to "kritika", nego, da je to, između ostalog:

"kratka, jezgrovita, značenjem bogata izreka".

Možda bi uputnije bilo pozvati se na Dekartovsku sumnju svega postojećeg? Ali, onda bi se naš zadatak proširio na polje traženja istine, a traženje istine je, ne samo Sizifovski posao, nego je i krajnje neproduktivno, naročito zbog toga što bismo tada morali da se suočimo sa nečim tako subjektivnim, sa nečim što je individualno (ili čak i kolektivno) osećanje - zbog čega se neko kao jedinka oseća sputanim ili ugroženim.

Evoluciju čoveka pratila je i evolucija duha. Svaka nova generacija granala je drvo duhovnosti, prenoseći sa kolena na koleno, bilo usmenim, bilo pismenim putem, vrednosti koje su bivale od vitalnog značaja za opstanak svake date zajednice. I bez obzira na teška vremena i prilike kroz koje su narodi tokom svoje istorije prolazili, i šta su preživljavali i proživljavali, upravo te vrednosti su svedočanstvo o njihovom postojanju i borbi za opstanak. Duh jednog naroda, i pored represija i tortura činjenih od strane države ili crkve tokom vekova, pa i milenijuma, bilo je teško staviti u okove, jer ma koliko da je trpelo telo, duh je bilo, gotovo, nemoguće ukrotiti. Shodno tome, u duhu svakog naroda je da - na teškoće odgovara, uslovno rečeno, smehom. Smehom koji može značiti sprdnju i podsmeh, a sa druge strane, podsmeh se može okarakterisati i kao svojevrstan vid kritike.

Duh koji je provejavao kroz narodne poslovice, anegdote, šale, parodije, grafite i viceve, neosporno je imao za cilj da nešto naglasi, izdvoji, obeleži, bez obzira na to kakvu je reakciju izazivao ili mogao da izazove. Nekada je to mogao biti smeh do suza, a nekada - smeh do bola.

Vesna Denčić

 

Napomena: Svi prezentovani radovi vlasništvo su ovog sajta, i mogu se koristiti samo u privatne svrhe. Svako javno publikovanje bez navođenja izvora informacija, i imena autora preuzetog priloga, podleže zakonu o kršenju autorskih prava.


 



Optimizovano za IE 800x600

Vesna Dencic