LAV
Velika je stvar
Biti životinjski car.
Kad se čuje lavlja rika,
Zatrese se sva Afrika.
Kad lav glasno reži,
Svaka zver tad beži.
Kad lav usta otvori,
Zebra ne sme da prozbori.
Kad lav repom maše,
Slonovi se plaše.
Kad lav ide savanom,
Nema nikog pod bananom.
Kad lav krene u poteru,
Na grane se svi uzveru.
Kad se lav kroz šumu kreće,
U strahu je i drveće.
Kada lavlje vide zube,
Razbeže se čak i bube.
Kad lav pogled baci,
Sakriju se i oblaci.
U blizini lavlje grive,
Nema duše žive.
U poverenju, jer smo naši,
Ponekad se i lav plaši.
Kad se stvori lavica,
Lav je miran k’o bubica.
A kad lavić oko njega gaca,
Lav postane mala maca.
Aleksandar Čotrić
MEDUZA
Briše Suza gorku suzu,
opekla se na meduzu!
Zacenila se od plača:
„Šta će ovde ta glupača?!
Što je nije jednog dana
otrovala voda slana…
Šta u moru ona traži,
i to baš na mojoj plaži?“
„Proći će te“, mama kaže,
„ali što se tiče plaže,
moraš znati ovog trena:
nije tvoja nego njena.
Ta meduza, damo mlada,
ovde živi odvajkada,
a mi smo joj iznenada
iz dalekog došli grada.
Toj meduzi, s tim u vezi,
mi dođemo ko uljezi.“
Milko Grbović
KO JE KOME ROD?
Spremila ručak tašta, majka ženina,
pa pozvala priju, zeta i đevera.
Prija, ženina svekrva, taštu upita:
„A gdje je da pomogne nevjesta!?“
Ko vihor skoči nevjesta!
Pa posluži priju i đevera,
brata muževog, i muža, zeta taštinog.
Dođe da pomogne svastika, sestra ženina,
al’ ne da jetrva, žena brata zetova.
Ukori pašenoga, muža sestre ženine:
„Ma gdje bez djece“ – svastića i svastičine.
Kad eto ti zaova, sestra muževa,
s mužem svojakom, nosi sira mladoga.
A onda ti tašta, reče nevjesti:
„Zovi brata, stiže prijatelj i otac ti!“
Uđe šura, brat sestrin sa ženom šurnjajom,
a prijatelj, svekar ženin, ljubi se sa snajom.
Puna sofra s obje strane rođaka,
od tasta, oca ženinog, čeka se zdravica:
„Mili gosti, vazda mi zdravo bili,
kada smo se ovako lijepo okupili!“
Branko Vuković
DEDIN NOVI IMIDŽ
Deda želi na estradu,
pa obrij’o sedu bradu.
Ošiš’o se skroz do glave.
Farmerice nosi prave.
I uši je probušio,
pa minđuše nakačio.
Zlatna kajla oko vrata.
Baš izgleda k’o zamlata.
Baba šizne, kad ga vidi
i jezik je tad zabridi:
„Vidi ovog starog ovna,
što od sebe pravi klovna!“
Veselin Milićević
SUNCE NA TROJCI
Najlepše godišnje doba je raspust.
Deda obožava bioskopske predstave. U onom mraku niko ne vidi da spava.
Kad je dedi hladno, traži da mu uključim sunce na trojku.
Deda obožava pozorište. Zato babi često režira drame.
Moj deda ima govornu manu. Kad ga ponude rakijom, ne ume da kaže ne.
Nabavio deda rakiju – boli glava.
Deda kaže da sam pametniji od njega jer ja nisam podetinjio.
Milko Stojković
ZALIVANJE OSMEHA
Pametan učenik uči na tačnim i netačnim odgovorima.
Potrošnja olovaka nije pokazatelj znanja, ali je potrošnja gumica siguran pokazatelj neznanja.
Ako se deca premalo smeju, učitelj bi trebao održati roditeljski sastanak zbog roditelja.
Sigurno ću biti astronaut. Centar sam tatinog svemira.
Moji roditelji su najbolji učitelji. Učiteljica ih uvek zove kad ne zna šta će sa mnom.
Učitelj mi prigovara da sam trebao pisati zadatak. Izgleda da se tata osramotio.
Detetu treba pokloniti ljubav jer se sve ostalo može kupiti.
Kod pravilnog obraćanja detetu treba biti svestan da je dete mogući profesor, inženjer, lekar…
Kad vuk postane vegetarijanac, biće pozitivan lik u Crvenkapi.
Više nema graje za vreme školskih odmora. Nadjačali je mobilni telefoni.
Istorijski dan? To će biti dan kad ispravim ocenu iz istorije.
Josip Balaško
POTKOVICA
Košava duva nekoliko dana. Dok kroz moje džepove duva svaki dan.
Sunce je zimi zubato, a leti skine protezu.
Potkovica nekome donosi sreću, a nekome žuljeve na kopitama.
Krava na danas posebno srećna. Mora da je pojela detelinu sa četiri lista.
Tata, izašao je novi ajfon. Izaćiće i meni, sine, rogovi, dok ga otplatim.
Nikola Dragaš
