I opet sam Mesec molila
O, ćuti!
Ne kazuj nikom šta se u me zbiva
ni da su mi trnjem obasuti puti
ni da srce drhti dok o njemu sniva
O, ćuti!
I opet je jutro svanulo u misli
na koga se vrli bogovi sad ljute
o, zašto ste kivni svi na moje pute
gde se đavo s vatrom zaigrava lako,
Od nečeg mora stati srce pod kaputom
O, čežnje!
Jedna mi je želja rasporila grudi
ništa joj se jošte strašno nije zbilo
nošena olujom, zgrčena pod skuti
tihuje,
i gori
i peče mi bilo.
O, željo!
