Grupa muškaraca okupila se u strogoj konspiraciji u jednoj kući na periferiji velikog grada. U prostoriji sa spuštenim roletnama i gvozdenim rešetkama na prozorima, oko crnog, masivnog stola sedelo je pet ljudi. Pošto su još jednom proverili da li su svi prisutni izvadili baterije iz mobilnih telefona, vođa grupe je rekao:
– Ako završimo ovaj posao, svako od nas će biti dobar po dvesta soma evrića. Cilj je “Hipotekarna banka” u ulici Breza. Vreme akcije je sledeći petak, u šest čuka popodne, pred kraj radnog vremena. Osmatranjem smo zaključili da je tada najviše love u banci, da ima vrlo malo klijenata i da, uoči vikenda, svima pada koncentracija. Plan je da vas trojica istrčite iz makine i uletite maskirani. Đole i Mrki moraju da razoružaju i onesposobe dvojicu iz obezbeđenja. Koristite sprej za uspavljivanje. Fric drži na nišanu službenike banke i sprečava ih da aktiviraju alarm. Upozoravate ih da ćete pucati iz utoka, ako urade bilo kakvu glupost. Onda im naređujete da otvore kase i predaju vam svu lovu. To mora sve da se obavi u roku od tri minuta. Za to vreme Zozi vas čeka kod ulaza, u kolima koja su sve vreme upaljena. Utrčavate u njih i punim gasom idete ka ulici 11. oktobra.
– Šefe, šta ćemo ako obezbeđenje pripuca? – upitao je Mrki.
– Morate da budete brži od njih i iskoristite faktor iznenađenja – objasnio je šef.
– Šta da radimo ako službenici odbiju da sarađuju? – Đole je imao dilemu.
– Budite odlučni, uverljivi i glasni, da se prestrave da ćete im razbucati tintare – govorio je šef i demonstrirao kako to treba izvesti.
– A šta ako kamere snime auto? – mučilo je Zozija.
– Voziš auto s ukradenim tablicama, a onda prelazite u drugi auto koji posipate benzinom i spaljujete u šumi. Odatle idete dalje na motorima koji su tamo sakriveni.
– A ako nam patrole murije blokiraju put? – oglasio se Fric.
– Iskačete iz kola i idete bočnim ulicama u različitim pravcima.
– Lova nam je definitivno potrebna, ali, brate, ova akcija je mnogo rizična – vrteo je glavom nervozni Đole. – Ne gine nam po deset kvrga ako nas pokupe panduri. Ne ide mi se ponovo u bajbok, tek sam izašao. A možda nas probuši i neki kuršum. Nego, ja imam drugi plan, kako da dođemo do iste, pa i veće love, a bez ovih gluposti.
– Slušamo te, izvoli! – glavni je bio nestrpljiv.
– Raspisani su izbori. Država daje lovu svima koji hoće da učestvuju, pa sam mislio da napravimo stranku i prijavimo se. U kampanji lažemo, mažemo, obećavamo, ovo, ono, malo džipovi, malo bugarski voz, slikanje listića, posebne olovke, nekome štap, nekome sendvič, pripretimo, zastrašimo, posetimo noću neke bitne ljude, pozovemo u nezgodno vreme telefonom protivkandidate, za malu lovu angažujemo neke intelektalce da se pojave na televizijama i nahvale nas, popričamo s urednicima novina da se otvore za nas… I da, brate, uzmemo pare kao i drugi.
Ništa ti političari nisu veći mangaši od nas!
