Etnica – Etna 186

PROŽDRLJIVKO

Viču na mene mama i tata:
„Ne žderi, mali, svakoga sata!
Glava ti uvek u frižideru.
Dok jedeš hranu, ti nemaš meru.

Usta ti uvek nečega puna.
Smazo si juče parče sapuna.
Uvek si gladan ko neka ala.
Stomak ti prepun naslaga sala.

Tovariš hranu kao u vreću.
Nezasit jedeš i hranu pseću.
Raste ti stomak kao od kvasca.
Već sada ličiš na pravog prasca!

Da ne bi bio k`o prasac pravi
što manje jedi, sportom se bavi!“
Pošto je tako ozbiljno stanje,
od ovog momenta ješću manje!

No bojim se sve uzalud biće,
ni na vama ne vidim mišiće.
Kunete se da jedete malo,
a otkud vam to ogromno salo?

Veselin Milićević

OKRŠAJ KOD BOLJEG VOKALA

Dok ceo svet mirno spava,
jutros, negde pred svanuće,
začula se gromka vika
u dvorištu jedne kuće.

Petao što jutrom peva
čim dan prvo svetlo pali,
zbog uvrede jednog Patka
na sav glas se sada žali.

„Ovaj Patak, drznik jedan,
izrekôje teške reči.
Želja mu je, kako kaže,
u pevanju da me spreči.

Glas moj mu je nepodnošljiv.
Da me vređa nema prava.
A svi znamo kol’ko sluha
ima ova pačja glava.

Šta on misli – da je bolji?!
Čujete li ovo ljudi?
Zamislite da vas jutrom
Patak svojom pesmom budi.

LJut sam vrlo, al’ bih mogô
preko ovih reči preći,
ako Patak javno prizna
da sam, ipak, pevač veći.“

Tatjana Pupovac

BILO BI TO LEPO

Bilo bi to lepo
da me pčele redom
pozovu u goste
i počaste medom.

Kašika bi moja
(a to nije šala)
u pravom trenutku
sama u med pala.

Bilo bi to lepo
da me medom služe,
i da dragog gosta
zadrže što duže.

Jer, šta je to za njih
dok bagrem miriše
da imaju posla
s jednim trutom – više.

Miroslav Kokošar

KO JE STARIJI, KOKOŠKA ILI JAJE

Od Eve i Adama, pitanje traje i traje:
Da li je starija kokoš ili je starije jaje?

Mnogi su naučnici u Sunčevom sistemu
Pokušavali, al’ nisu rešili tu dilemu.

Odmah sam to znao, al’ neću da se hvalim,
Reći ću samo vama da biste i vi znali.

Starija je kokoška, i to je istina cela,
Od svakog jajeta koje je ona snela.

A starije je jaje samo od one kokoške
Što je iz njega, k’o pile, išetala dvonoške.

Boško Lomović

KAO ŠEĆER

Malo traži, mnogo daje,
Svakog dana snese jaje.

Na latinskom zna
Da nam kaže samo: kva!

Nespretna je kada hoda,
Ne smeta joj hladna voda.

Pliva, pluta, plovi, roni,
Ispod vode nešto goni.

Ponekad se samo seti,
Da je sposobna da leti.

Stalno traži neki žbun,
Da u njega gurne kljun.

Nikad ne beži od pljuska,
I ne voli kad je zovu guska.

Kao šećer –
I bela i slatka,
Baš je divna
Ptica patka!

Aleksandar Čotrić