Dobar dan, dobar dan.
I nije bilo još mnogo reči potrebno da se otkrije zabrinutost za budućnost naše nam lepe zemlje Srbije i naroda nam sprskog.
-Srbi su u opasnosti, poče jedan zabrinuto da besedi, vidiš ko nas okružuje, kakva je situacija, teško nama.
-Gde da vidim, gde je to zapisano? -odgovara drugi potpuno hladnokrvno, te nastavlja, ne mrači čoveče, Srbe čeka svetla budućnost.
-Ma kakva svetla budućnost, gde si to čuo?
-Šta čuo, video svojim očima! Karta ti, legendo moja, sve govori.
-A kako ja nisam video, mogu li ja da vidim?
-Možeš, ali nećeš znati, moram ti ja govoriti. Treba znati pročitati!
I bi tako….
Ovaj sluša, onaj govori i govori.
Srbi će za ovoliko godina imati čist vazduh, Srbi će za onoliko godina imati dobre plate. Srbija će se se izgraditi do neprepoznatljivosti, Srbi će letovati dva puta godišnje i zimovati isto toliko, da bi dali sirotinji koju paru, moraće odlaziti u druge zemlje, jer u Srbiji će se sirotinja iskoreniti.
I ovaj je pričao, i pričao je. I ovaj je slušao i slušao je, pa se poče isčuđavati. Praviti grimase.
-Vidi ti, vidi ti, zar je moguće da ja to nisam mogao da vidim!
-Nisi, legendo moja, pogrešnu si kartu gledao sigurno. U koju si kartu gledao?
-Kako u koju, pa u kartu Srbije! Cele Srbije, ne one gde nam Kosovo uzimaju. Ma, čekaj, da nisi ti gledao tu bez Kosova, pa sad obećavaš, obećavaš Srbiji i Srbima ovo i ono! Prevarantu jedan prevarantski!
-Nije, i Kosovo je tu.
-E, tako volim da čujem. I u koju kartu da gledam, da vidim isto što si i ti video Srbiji i Srbima? Kartu Evrope, Balkanskog poluostrva? Koju?!
-Ni jednu, ni drugu! Legendo moja, gledaj natalnu kartu. Jeste malo nerealna, ali tu sve lepo piše.
Jovan Zafirović
