ŠIBICA U DŽEPU HEROSTRATA
Kritičar najbolje zna kako treba pisati. Šteta što to nekad ne pokaže praktično.
I ako dobiju krila, volovi neće biti Pegazi.
Čak ni spomenik u natprirodnoj veličini ni približno ne pokazuje koliko je to bio veliki glupak.
Pesnik koga država uvažava za života sumnjiv je čitaocima.
Znam pesnike koji celoga života nisu napisali nijedan stih. A znam i autore mnogih zbirki koji pesnici nikada neće biti.
Najgori su pisci koji nemaju šta da kažu a nemaju mira dok to ne kažu.
Postoje pisci čiji čitaoci tek treba da se rode. A i pisci čiji su čitaoci davno umrli.
Neko ima plavu glavu, neko ćelavu, neko riđu, a neko glavu XXII.
Upozorenje epigonima: magarac koji pase ruže i dalje je samo magarac.
Nevolja je kad vas najzad poseti inspiracija, a vi niste kod kuće.
Što se žena bolje oblači, treba joj više vremena. Dobra stvar je što se to ne odnosi i na skidanje.
Dobra vest: budućnost je potpuno u našim rukama. Loša vest: budućnost je potpuno u našim rukama.
Ono čemu se smeje svaki idiot obično nije humor.
Od pića se može poludeti, ali od ludosti se ne može otrezniti.
U malim istinama se delimo, velike laži nas ujedinjuju.
U vinu je istina, ali u kojem? Tražimo, braćo, tražimo!
Ideja da izgubim pamćenje nije tako loša ako bi je neko pronašao.
Nemojte ženu hvatati za reč. Ima zanimljivijih stvari.
Ne znam odvratniji kič od crnih misli obojenih ružičasto.
Oni su se zaista odlično dopunjavali. Koliko je njoj nedostajalo lepote, toliko je njemu falilo pameti.
Kritičar je posebna vrsta čitaoca. Čita knjigu samo da bi pronašao razlog da je ne čita.
Često pozorišna publika zaslužuje nagradu „Talija” samo zato što je izdržala do kraja.
U redu je voleti svoje prijatelje. Voleti njihove supruge, međutim, nije u redu.
Bele noći su mnogo ređe od crnih dana.
Velika laž obično se sastoji od mnogih malih istina.
Aforizam je šibica u džepu Herostrata.
Udah i izdisaj. Ono između je – život.
LUBOMIR BROŽEK (1949), češki pesnik, slikar i publicista.
Preveo Aleksandar Čotrić
