RUSKE ŠALE ZA DECU
– Mašo, znaš li koji je najkraći mesec?
– Bako, znam da su to maj, jun i jul!
– Zašto ta tri meseca?
– U nazivu imaju samo tri slova!
– Tata, ti dobro pamtiš lica?
– Da.
– Sjajno! Razbio sam tvoje ogledalo za brijanje.
– Dušo, koga najviše voliš?
– Pomfrit, šunku i džem od malina.
– A od ljudi?
– Ljude ne jedem.
Vovočka i Tanja se igraju žmurke.
Vovočka:
– Ako te pronađem, poljubiću te!
Tanja:
– Dobro. A ako me ne nađeš, ja ću stajati iza vrata!
U školi su deca pisala rad na temu „U poseti baki”. Najkraći rad napisao je Vovočka:
„Došli smo kod moje bake, ali ona nije bila kod kuće”.
Seljanin se vraća kući. Sinčić mu kaže:
– Tata, dolazio je neki čika i pitao je da li ovde prodaju magarce?
– I šta si mu rekao?
– Rekao sam da nisi kod kuće.
Dotrčava Vovočka kod oca i kaže:
– Tata, tata, ukrali su nam auto!
– Sine, sećaš li se lica kradljivca?
– Ne, ali sam zapisao broj auta!
Sin i otac počinju da igraju šah.
Sin kaže:
– Dakle, dogovorili smo se da onaj koji izgubi, odmah ustane počne da radi domaći zadatak.
– Na analizu niste doneli urin, već sok od jabuke!
– Oh, šta sam onda dala sinu da ponese u školu?!
Dečji vrtić.
Vaspitač:
– Deco, zašto su nam potrebne uši?
Vovočka:
– Da vidimo.
– Vova, ali za to nam služe oči.
– Ali, ako nemam uši, kapa će mi skliznuti preko očiju, i šta ću onda da vidim?
Sin prilazi ocu oficiru:
– Tata, da li je istina da za vojna lica ništa nije nemoguće?
– Istina je, sine.
– Oh, sjajno! Onda ćeš moći u velikoj sobi svu kremu za brijanje da u vratiš tubu!
Čas iz matematike.
Učitelj:
– Vova, ako tri kilograma jabuka košta trideset rubalja, šta onda treba da uradiš, da znaš koliko košta jedan kilogram jabuka?
Vovočka:
– Treba da pogledam u cenovnik!
– Sine, ako pojedeš još jedno parče torte, pući ćeš!
– Mama, daj mi to parče i skloni se!
– Kćeri, hajde da pokažemo kako smo naučili sve mesece u godini. Može? Jan…?
– Uar!
– Feb…?
– Ruar.
– Hajde dalje sama!
– Rt, Ril, Aj, Un, Ul, Gust, Tembar…
Mama stavlja svog sinčića u krevet:
– Laku noć, sine, da li si već počeo da sanjaš zeku iz crtanog filma?
Dečak pospanim glasom odgovara:
– Ne, mama, još idu reklame…
Psiholog postavlja pitanja dečaku:
– Koliko šapa ima maca?
– Četiri.
– Koliko repova ima maca?
– Jedan.
– Koliko ušiju ima maca?
– Dva.
– Koliko noseva ima maca?
– Čiko, da li ste vi ikada videli mačku?
Prvak Vovočka se vraća 1. septembra iz škole.
Otac ga pita:
– Sine, šta si naučio?
– Naučio sam da pišem!
– Prvog dana? Kakvo dete! I šta si napisao?
– Kako da znam? Još nisam naučio da čitam!
– Vasja! Da li ti smeta što si levoruk?
– Ne. Svaki čovek ima svoje nedostatke. Evo ti, na primer, kojom rukom mešaš čaj?
– Desnom.
– Eto, vidiš! A normalni ljudi čaj mešaju kašikom!
STONOGA ELVIRA
TRAŽI PEDIKIRA
Pa da. Imam mnoge
zapuštene noge.
Zovem se Elvira.
Tražim pedikira.
Ako bi on meni
po sniženoj ceni
ostrugao malo
deveto stopalo
i desno i levo,
dala bih mu, evo,
ove strane pare,
kanadske dolare…
Oko jednog zglavka
splela mi se travka.
Jedva vući mogu
pedesetu nogu.
Ah, lepo bi bilo
da mi ko u krilo
dok još nisam stala
uzme sva stopala!…
Sirota Elvira
sanja pedikira.
Puna stranih para
Slavijom tumara.
Novce krupne, sitne,
kartice kreditne,
sve bi jadna dala
za mekša stopala…
Iznurena, bleda,
radnjice zagleda:
„Muški frizer”, „Pica”,
„Roštilj”, „Menjačnica”…
„Hleb”, „Peciva”, „Kore”…
Joj, hoda sve gore!
„Krojač”, „Apoteka”…
Tu će da pričeka…
Pet joj nogu seva
i zdesna i sleva…
Kad povrati snagu,
nastavlja potragu.
Šanse su joj tanke,
ali pokraj banke
najednom Elvira
spazi pedikira!
Ćirilicom piše:
„Ne trpite više.
Vi imate pravo
da hodate zdravo.”
Žalosno je biće
koje se sapliće.
To stonoga shvata
dok pomera vrata.
– Ah, kako mi prija
čudna mušterija!
Srediću vam mnoge
ogrubele noge.
Tri dana za prednje…
Četiri za srednje…
Zadnje ću… u sredu…
Je li to u redu?
Presrećna Elvira
cmoknu pedikira!
– Lezite na klupu
da pronađem lupu…
– Jaoj! Ala peče!
Polako, čoveče!
– Ovaj sprej se prska
kad se nešto smrska.
Neka vam bol blaži
dok se lupa traži.
Muzika vam prija?
Volite Verdija?
Tako. Ispod glave
stavite vlat trave.
Odremajte malo
ako vam je stalo.
Svi umorni klonu
u našem salonu…
Stonoga Elvira
sluša pedikira.
– Ljubazni ste baš
i salon me vaš,
da kažem za kraj,
podseća na raj.
Najveća divota
mog dugog života.
Mirjana Bulatović
MODA
Gospođe Gepard i Zebra
komentarisale su nove modne tokove
Uz kafu, kolače i voćne sokove.
Oh draga – reče gospođa Gepard
Videla sam tufnastu kombinaciju
u izlogu kako čuči
skupa je, ali je tako prekrasna
– mora da je Guči.
Oh draga – reče gospođa Zebra
Svako nosi ono što mu godi
mada ja sam načula da su ove sezone
ipak pruge u modi.
Željko Žele Jovanović
PAS
Ja sam pas koga boli
Što ga čovek ne voli.
Beži kad me spazi,
Neće da me mazi.
Ne bi da me dira,
Niti da dresira.
Osećam se bedno,
To je nepravedno.
Od svih pasa,
Ja sam najčudnija rasa.
Nemam krpelja i buva,
Kuću ne umem da čuvam.
Za koske ne hajem,
Ne umem da lajem.
Nemam dlaku,
Nemam narav laku.
Oko ljudi sam se smuc’o,
Ali niko da mi kaže: KUCO!
Ljudi mi ponavljaju horski:
JESI PAS, ALI MORSKI!
Aleksandar ČOTRIĆ
STRANE SVIJETA
Stani pravo, širi ruke,
kao cvjetić kad procvjeta.
Sada ćemo pogađati:
Gdje je koja strana svijeta!?
Desnom rukom ti zašilji
da pratimo sunca tok.
Na tu stranu gdje izlazi
zagolicaj ti: ISTOK!
Potom glavu mrdni malo,
bradom takni lijevo rame.
Pravo gledaš ka ZAPADU
ostale su još dv’je strane.
Spusti ruke, nosić desno,
pazi gdje te usmjerava.
Od sjevera pun je krug
dobrodoš’o i ti JUG!
Dok ti SJEVER leđa češka
može l’ mala pirueta!?
Zavrti se, pa ponovi:
Gdje su četiri strane svijeta!?
Branko VUKOVIĆ
MOKRA ČARAPA
Kad baba udari dedu
Mokrom čarapom po glavi,
To je znak da se deda
Mnogo pametan pravi.
Baba objašnjava svima:
„To se otrežnjenje zove!
I trajaće sve dok se
On pameti ne dozove!
Kad mu se pamet razbistri,
Čarapa ostaće suva.
A kratak jezik glavu
Od mokre čarape čuva!”
Veselin MILIĆEVIĆ
PROLEĆE
Spakova se Sneško,
takve su mu moći,
pa nestane uvek
kao preko noći.
Uzalud ga tražim
svuda oko kuće.
Da pronađem njega –
To je nemoguće!
Al’ javi se sunce
sa nebeskog svoda:
Tvoj voljeni Sneško
postao je voda.
U redu je, sunce,
pitao sam dedu.
Shvatio sam da je
proleće na redu!
Ivana Milanov
