ČUDNA VODA
Kao kliker ili
kocka,
uvek hladan, uvek bled.
to je neka voda
čudna,
zovemo je, kratko,
LED.
Iz šolje se nešto
puši, beličasti oblak
stvara,
to je neka voda
čudna,
zovemo je, kratko,
PARA!
Kad ohladi vazduh paru
Tad se kišni oblak stvara
Kad se ledu Sunce doda
Tad napune svaku čašu
i postanu opet
VODA.
Sanja Radojković
RODE I DOSADNI RODITELJI
Svaki put kada vidim rode da lete
pomislim kako njihov posao nimalo nije lak
roditelji bi uvek neko lepuškasto dete
koje treba da bude i dobar đak.
Ima tu i raznih drugih želja
zbog kojih dosadni roditelj rodu moli
on bi dete koje će da jede čorbu od kelja
i koje umesto slatkiša voli da jede brokoli.
Zanovetaju roditelji i besne gliste izvode
oni bi da njihovo dete ne bude nestašno
dok roditelje slušaju dosađuju se naše rode
jer biti nestašan zapravo nije ništa strašno.
Roda ne ispunjava želje i nikada ne laže
bez obzira što bi se roditelji snužidili
Roda im uvek otvoreno, bez oklevanja kaže:
„Dobili ste dete kakvo ste i zaslužili.”
Željko Žele Jovanović
LEPOTA NIJE VAŽNA
Bio jednom jedan Rista
razvijen ko kišna glista.
Razbacan je kao sića,
ni pomena od mišića.
Devojka mu jedna Cica
ko plastična vešalica.
Ona voli, to je moda,
da izgleda kao roda.
Briga ih šta drugi misle
i ne mogu da ih smisle.
Njihov izgled, njina stvar,
oni su baš divan par.
S buketom od ruža trista
zaprosi je hrabro Rista.
I pristade lepa Cica,
da se uda za svog princa.
Gde je ljubav vrlo snažna,
tu lepota nije važna.
Da nikakva nije fraza,
ova pesma to dokaza!
Veselin Milićević
LETNJI RASPUST
Kada letnji raspust dođe
bacim brigu na veselje,
pa do prvog školskog zvona
brojim dane i nedelje.
Voleo bih iznad svega
da se škola reformiše,
obaveza da je manje
a raspusta mnogo više.
Miroslav Kokošar
KAD DOĐE LETO
Spavanje do podne,
Gledanje filmova,
Mirisanje lipe,
Čitanje stripova.
Vožnja trotineta,
Plivanje u reci,
Davanje golova,
Udvaranje Ceci.
Preskakanje plota,
Sedenje na grani,
Jurenje svitaca,
Maštanje o Ani.
Penjanje na tavan
I mahanje s krova…
To je moj letnji –
Raspored časova!
Aleksandar Čotrić
SKAKAVAC
Zelenkastog ružnog zloću
što se svima mnogo gadi,
vrlo često viđam noću
kraj prozora na fasadi.
Ako li unutra krene
opasna će vriska biti!
To stvorenje plaši mene
pa ću i ja poskočiti.
Zbog njega sam na oprezu,
gde li se sad uštekao?
Reklo bi se da Kinezu
s tanjira je utekao.
Ako mu Kinezi mali
ona krila ne odgrizu
recite mu – ni u šali
nek ne skače meni blizu!
Kristina Anđelković
