KRAJ IGRE
Ne postoji tako slaba svetlost koja ne baca senku.
Vlasti zatvaraju granice, iako je Majka zemlja otvorena za sve.
Pusta duša vidi pustinju.
Oči su njegove, ali je glava zakupljena.
Nemojte pričati o zemljama koje vas nisu posetile!
Otvaraj pažljivo. Knjiga te čita.
Ućuti, pa da razgovaramo!
Izvinite, da li taj pesnik dolazi kod vas sa muzom ili bez nje?
Sve teče. Ali kuda i kojom brzinom?
Unutar jezika postoje sva oružja.
Čak i mali narodi prinuđeni su da u svojoj sredini trpe velike pisce.
Smetnja u čitanju ispostavila se kao muza.
Znak uzvika je uplašeni znak pitanja.
Ja imam dobro pamćenje, a ti – dugo.
Ruža ostaje ruža i kada bode. A bumbar je samo zbog toga bumbar.
Jedna žaba je pogrešila kad je rodu pitala za put.
Isus je znao koga da sluša: grešnici imaju šta da kažu.
Želeo je da zagrli, ali našao se u kandžama.
Kraj igre je početak smrti.
Očeve naroda rodila su njihova deca.
Istorijska nauka bliža je teologiji nego geografiji.
Licima trguju, kada misli ne prodaju.
Oko vlasti su mase ljudi, a na vlasti su usamljeni ljudi.
I ježevi se zaljubljuju, bez straha da će biti probodeni.
Možda Adam svoju sramotu prikriva ordenima.
Samo smrtan je zaista živ.
Ništa nije rekao, i opet je zaćutao.
Siromaštvo nije greh: njega ne opraštaju.
Biblija zabranjuje ubistvo, ali ne i trgovinu oružjem.
Staljin – teolog koji je umislio da je bog.
Hitler – umetnik koga su previše dobro razumeli.
Koliko god da proučavate ljudsko telo, nećete primetiti pornografiju.
Ruža često ostaje u senci svoje lepote.
Granice sprečavaju siromašne da uđu, a ne bogate da odu.
U pozorištu života glumci su ti koji režiraju.
Sve je rečeno, ali ne svima.
Mit o individualnosti drži stado na okupu.
Siromaštvo nije greh. To se ne može oprostiti.
Najbolji prijatelj vojske je njen neprijatelj.
Deca su pokušaj čovečanstva da postane mudrije.
Pita dete. Ti odgovaraš svojim životom.
Istorija: Kozmetika prošlosti.
Tapšu te po leđima. Preferiraju da to čine nožem.
Da li su nam arapski brojevi prebrzo postali maternje pismo?
Ero Suvilehto (Finska)
Finski pesnik i aforističar, rođen je 24. novembra 1947. Profesor je književnosti, prevodilac i logoped. Diplomirao je logopediju (1974). Od 1976. godine objavio je stotine pesama, aforizama, pripovedaka, eseja, prevoda… Živeo je u Bugarskoj kao predavač finskog jezika (1980-1985) i u Rejkjaviku na Islandu (1995-1999). Doktor filoloških nauka postao je 1995. Objavio je dve knjige aforizama. Njegova dela su prevedena na više od deset jezika. Bio je nordijski šampion u rvanju grčko-rimskim stilom 1972. godine.
Prevod sa ruskog Aleksandar Čotrić
