Kada čuješ da neko pusti glasan vetar,
Podseti se na ovu odu koja peva sužnju
Što izbori slobodu.
Vetar je slobodno pušten u etar,
Od vetra je promaja, puna je odaja,
Miriše, kadi i hladi.
Nek živi vetar, vetar života,
I duva snagom od pet bofora,
On je razbijač noćnih mora.
Bez dobra vetra, inoga daha,
Nema života ni meraka.
Merak je vetar u inat svima,
Zakone prirode pokazat Njima.
Duvajte vetrovi utrobe moje,
Za nas ideje ne postoje.
I zato, ako nećeš u duši mrak,
Pusti vetar jak.
Dušan Puača
