Obećanje – Jovan Zafirović

Još pre prošlih izbora dobio sam obećanje iz stranke da će me zaposliti, ako glasam za njih, ali obećanje nije ispunjeno. Razlog zbog koga još uvek čekam posao jeste taj što gospoda iz stranke ne veruju da sam glasao za njih. Veruju samo da su glasali moja pokojna baba i pokojni deda, što je, kako su mi rekli, i očekivano, jer mrtvi znaju za koga da glasaju i nikada ih ne iznevere. Ali oni žele da ja glasam, što i jesam učinio, ali kome objasniti…
Na ovim izborima bila je ista priča. Obećanje, glasanje, neispunjavanje obećanja sa istim razlogom. Sada, opet, predstoje izbori.
-Treće obećanje ćete morati da ispunite, rekoh čelniku stranke koji se nalazio u njihovoj prostoriji u našoj opštini.
– Šta, upitao me je, je l planiraš da nam podvališ fotografiju sa zaokruženim listićem, pa da nakon toga precrtaš sve, poništiš glasački listić i mi ti kao poverujemo?
– Ne. Odgovorio sam.
– Pa kako ćeš nam dokazati da si glasao za nas? Zainteresovano upita.
– Večeras se bacam pod voz ili skačem sa mosta, rekoh, pa kad mrtav izađem na izbore nema sumnje, znate da oni uvek za vas glasaju.
– Aaaa, to je drugo, veselo reče pa nastavi, kad ti stave sedam dana, ti dođi da potpišeš ugovor!