-Čoveče, prošlo je podne, a ti nikom još nisi čestitao Novu godinu!- reče supruga Ivanu.- Hajde, uzimaj telefon u ruke.
-Polako, ženo, ljudi se odmaraju od najluđe noći.
-Čestitaj prvo svom bratu, mlađi si- bila je uporna supruga.
-Ne dolazi u obzir, šta je tebi? Pa on je u decembru davao 40 dana ženi, i sad treba da mu kažem: „Srećna Nova godina!“ Na šta bi to ličilo!
-Onda zovi kuma i čestitaj njemu.
-Bože, Milena, kum je pre mesec dana ostao bez posla i to kao inženjer, sad taksira, a ja da mu čestitam Novu godinu!
-Čestitaj kolegi Zoranu.
-On se skoro razveo od žene koja je povela i ćerkicu sa sobom. Šta je onda tu srećno?!
-Pozovi komšiju Marka, on nam se jedino javlja u zgradi. Ranije nam je slao i čestitke.
-Jeste to bio lep običaj s čestitkama… Ali, Marko će se probuditi za dva dana, voli malo da pretera kad su praznici.
-Čestitaj školskom drugu Goranu!
-Tom preletaču i prevrtaču! Promenio je pet stranaka i opet je u vladajućoj.
-A majstor Vladi! Samo on pristaje da popravlja tvoj „jugo“?
-On je pred Novu godinu dobio grip, zamenio je kanal s bolničkom sobom. Nego, zašto ti ne čestitaš svojoj sestri Novu godinu?
-Ti si zaboravio da ne govorimo dve godine… Ma, neću nikom da čestitam! Eto, ni naša rođena deca nam ne čestitaju!
-Čestitaće, ne brini. Ona sad odmaraju, ko zna dokle su proslavljali.
-Jeste, ćerka je s momkom otišla u Beč, a sin s devojkom u Budimpeštu. Mali im je Beograd!
Zazvonio je fiksni telefon.
-Eto, neko se ipak setio i nas!- reče Ivan i ode do telefona. Iz slušalice se čulo nekakvo brundanje.
-Alo… Stevo, druže moj… srećna ti Nova godina i sve najbolje…
-Ja sam Ivan, ali hvala ti, prijatelju! I tebi sve najbolje u Novoj 2024. godini!
Miodrag Lazarević
