Aleksandru Trifiću uručena „Politikina” nagrada za najboljeg mladog satiričara u prošloj godini, dok je Aleksandru Čotriću uručeno priznanje za ukupan doprinos razvoju srpske satire
Nikola Trifić i Aleksandar Čotrić (Foto A. Vasiljević)
Nagrada za satiru „Vladimir Bulatović Vib”, koju „Politika” dodeljuje već tridesetak godina, juče je u prostorijama našeg lista uručena Aleksandru Čotriću za dugogodišnji doprinos našoj satiri, koji daje svojim aforizmima, objavljivanim redovno i na stranicama našeg lista, kao i Nikoli Trifiću, ovogodišnjem dobitniku priznanja za satiru mladim autorima.
Priznanje je Čotriću uručila zamenica glavnog urednika Biljana Baković ističući da je ova nagrada postala danas prestižna ne samo u krugu aforističara, već i na listi novinskih i književnih poslenika. Nikoli Trifiću nagradu je uručila predsednica žirija aforističarka Nada Karadžić, rekavši da je, iako je mlad, plodonosan stvaralac.
Jednoglasne odluke doneo je petočlani žiri, u kojem su, osim Nade Karadžić, bili i naš novinar Aleksandar Apostolovski, aforističari Mitar Đerić, Dragutin Minić Karlo i Jovan Zafirović, raniji dobitnik Vibove nagrade.
Minić je, kao urednik „Politikine” rubrike „Satirikon”, naglasio, između ostalog, da je Aleksandar Čotrić već duže od 40 godina prisutan u našoj satiri, još otkad je u rodnoj Loznici objavio prve aforizme na zidu učionice Ekonomske škole, kroz saradnju s „Omladinskim novinama” i potom našim najznačajnijim listovima. Dodao je da su njegovi aforizmi uvršćeni u čitanke koje se koriste u osnovnim i srednjim školama. Čotrić je objavio osam knjiga satiričnih aforizama, sedam knjiga kratke forme za decu, pet knjiga priča i tri knjige aforizama o ženama i muškarcima, i isto toliko knjiga zapisa o sportu. Knjige Čotrićevih aforizama i priča objavljene su u Rumuniji, Severnoj Makedoniji, Sloveniji, Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Albaniji. Od 2017. za rubriku „Satirikon” piše i prilog iz istorije satire. Urednik je aforizama u „Književnim novinama” i satiričnih rubrika u više časopisa.
– Vib je autor genijalnog aforizma: „Kad je satira na pola koplja, to je znak da je sloboda umrla.” A kod nas, ne da satira nije na pola koplja, nego je za tri koplja ispred satire svih suseda, a i ostalih evropskih naroda. A dok je satire, širiće se i granice slobode, i lične, i kolektivne, i to one prave, za koju je Lec tvrdio da se ne može simulirati, a Vib nam je ostavio zapis: „Niko nije protiv slobode uopšte. Čovek je obično protiv slobode drugog čoveka” – rekao je u obraćanju Aleksandar Čotrić, dobitnik nagrade za ukupan doprinos ovoj humorističko-kritičkoj vrsti pisanja o društvu, koja se dodeljuje svake pete godine.
Naglasio je da je „Politika” uvek bila otvorena i za političku satiru. Na njenim stranama, naveo je, priče i pesme iz ovog žanra objavljivali su Branislav Nušić, Branko Ćopić, Antonije Isaković, Dragoslav Mihailović, Miroslav Antić, Dušan Radović, Branislav Crnčević, Vib, Momo Kapor, Matija Bećković… Kako podseća, od njihovih probranih tekstova urednik Vasa Popović je sačinio znamenitu „Antologiju leve strane”.
Podsetio je da među pomenutim autorima posebno mesto pripada Vladimiru Bulatoviću Vibu, jednom od ugaonih kamena srpske satire. Vib i „Politika” su neraskidivo povezani, jer je u nju došao 1963. i, praktično, ostao do kraja života, 1994. godine. Postao je poznat kad je počeo da piše satirične osvrte na aktuelne događaje „Beleške s predumišljajem”. Kasnije nastaje i „Korak nazad”, u kojem je objavljivao aforizme, a bio je i autor rubrika „Vibriranje”, „Čaša vina iz novina”, „Pesme za tajni džep”…
– Zahvaljujući Vibu, počeo sam da pišem aforizme, a zahvaljujući „Politici” naučio sam da čitam i pišem. Jedna od vrednosti ovog lista jeste što je od svog osnivanja omogućavao satiričarima i aforističarima da objavljuju na njegovim stranama. To nije slučaj s ogromnom većinom drugih dnevnih listova u Srbiji, regionu i Evropi. Ovih dana mi se javio najznačajniji poljski aforističar Andžej Majevski, čije je aforizme ove sedmice objavila „Politika” u rubrici „Pogledi”, rekavši da te njegove zapise nije smeo da objavi nijedan dnevni list u Poljskoj. „Politika” je Pijemont balkanske satire, jer, osim srpskim satiričarima, u rubrici „Satirikon” omogućava objavljivanje radova i njihovim kolegama iz regiona: Crne Gore, BiH, Severne Makedonije, Hrvatske… – rekao je Čotrić i podsetio da je „Politika” samo dve godine nakon osnivanja dobila rubriku za aforizme, koju je pokrenuo nepravedno zaboravljeni Jefta Ugričić i izlazila je na prvoj strani.
– Tri godine od mojeg „upoznavanja” s Vibom, objavljena je Antologija srpskog satiričnog aforizma „Istorija apokalipse”, u kojoj sam bio zastupljen pored ovog velikana, i štaviše, recenzent knjige je analizirao i upoređivao dva naša aforizma: „Lako je biti lav kada oko sebe napraviš pustinju” (Vib) i moj „Faraoni su ostavili piramide, ali svuda oko njih je pustinja” – dodao je Čotrić.
Priznanje namenjeno satiričarima do 35 godina dobio je Nikola Trifić, sociolog, novinar, pesnik i aforističar iz Niša. Kako je rečeno, svoje radove objavljuje u „Politici”, „Večernjim novostima”, „Enigmatici” i drugim listovima, a novinar je nedeljnika „Pečat”. Objavio je i zbirku poezije „Život pre smrti”, pripremajući za ovu godinu zbirku aforizama, roman i esej. Rođen je u Prištini, a živi u Nišu. Zahvaljujući na nagradi, Trifić je rekao da nije očekivao ovo veliko priznanje, dodajući da mu je „vetar u leđa” kao aforističar dao sada pokojni Milorad Ćosić Ćosa. Aforizmi su, kaže, došli usput, u pisanju novinskih tekstova, poezije i proze.
Na kraju, Vitomir Teofilović podsetio je da su neki od Vibovih aforizama, iako napisani pre više decenija, aktuelni i danas, kao što su: „Položaj kičme nije vam najbolji, ali zato su vam ostali položaji sjajni” i „Potrošnja je velika, ali je grupa koja troši mala”.
– Samo u jednom od hiljadu aforizama Vib nije bio u pravu. U njegovo vreme imali smo šaku bogataša, danas svaki grad ima svoje Dedinje. Ipak, Vibov duh nije se skrasio na onom svetu, još se vrzma među nama – ocenio je Teofilović.
Aforizmi dobitnika
Čotrić je, na zahtev okupljenih na svečanosti, pročitao još nekoliko aforizama:„Mi smo sagradili most. To što ovde nema reke, veliki je propust prirode”; „Nema cenzure. To je sve što imam da kažem na tu temu”; „Kad vidim ko sve brine o državi, brinem i ja”.
Trifić se nadovezao: „Toliko smo tupi, da smo se izoštrili u tome”; „Izbori u demokratiji su idealna prilika da se kajgana zameni omletom”; i za 8. mart uputio je poruku „Zaljubljen čovek je i slep čovek. Slep je bolje video.”
