Ko ne zna gde mu je mesto
nezadovoljan je, s razlogom, često,
mota se bezglavo tamo-vamo
i kad je to ponašanje neosnovano,
tražio bi sigurne drugare
pre no za vežbe namenjene sprave,
druženja veselog nikad dosta,
u toj sferi – ne sme biti posta.
Gde smo mi u svetu istine,
kako da podmirimo sve želje,
kuda da se denemo,
čijoj strani okrenemo
da srećni jutrom osvanemo?
Ima li za sve nas evidentne nade,
da li dobre zvezde za nas vredno rade
da nam se suze radosnice oslade?
Da dođemo do odgovora
potruditi se mora, nema spora,
svetlosti istine prolaz
otvoriti nesmetani treba
da se stigne do svetlih tonova neba
gde raste dobro raspoloženje
za decu, muškarce i žene,
babe i dede nadom osvežene.
