Samo jednu imam želju –
iz fotelje u fotelju,
da u kožu, meku, finu,
zbrinem svoju pozadinu.
Zbog funkcije i mandata
obijaću redom vrata,
podmazaću gde god treba,
sposoban se ne koleba.
Za biznis sam naš’o žicu,
firma tetki, tender stricu,
malo mita, ispod žita,
a za zakon – ko te pita.
Poslovne i druge knjige
ne zadaju znalcu brige,
važno ko se kako snađe,
vešto brode moje lađe.
Tupite o meni zube,
mahnuću vam sa palube,
kako duva – tako plovim,
i bankovni konto tovim.
Od računa do računa,
nek su jedra uvek puna,
uz stranačku vrlu braću,
sva kormila ja ščepaću.
Nadmoćna je to armada,
smeši mi se ambasada,
il‘ bar ministarska luka
za staroga morskog vuka.
Kompas sprava ni ne treba
dok je meni vedra neba,
ne plaše me vode mutne,
krize stalne il‘ akutne.
Ništa lakše, tek sitnica,
ploviti kroz mulj i blato,
preleteti kao ptica,
pravac – pobedničko jato.
Na vidiku nema zime
za iskusnog moreplovca,
preživeću sve režime,
morski vuk sam, nikad ovca.
