Bližila se ponoć a mi smo, kao i svake Nove godine , nestrpljivo čekali Deda Mraza.
Najzad se i on pojavio.
– Izvinite dragi moji što malo kasnim, ali jedva sam se probio do vas. Studenti blokirali most, građani blokirali trg, opozicija blokirala ulicu, srednjoškolci blokirali trotoare… Morao sam preko krovova..pa uz oluk..pa kroz dimnjak…
– Ma neka si ti nama samo došao!- prekinuo sam Deda Mrazovu epopeju- Nisu blokade tako komplikovane, samo treba znati satnicu. Evo kod nas traju već godinu dana… Pa se super snalazimo..
– Ma nisu meni bile toliki problem blokade- nastavi deda Mraz.- Nego što moram da nosim i ovogodišnje poklone ..A ove godine su pokloni baš nekako… kabasti..
– E pa to mi i čekamo!- obradovah se ja.- Evo deca non-stop pitaju kad će više ti pokloni..
– Ko čeka- taj dočeka! šeretski se nasmešio Deda Mraz.- Evo poklona za vašu dečicu..
Počeo je da pretura po svom džaku i izvukao neku kutiju.
– Srećna Nova godina!- proderao se Deda Mraz i dao mi je tu kutiju.
Malo sam se i zbunio.
– Ovaj… izvini Deda Mraze… ali koliko vidim… a i osećam… ova kutija je vrlo lagana… iz čega mogu zaključiti da je… prazna! Pa kakav je to poklon za decu… ako u kutiji nema ništa?!
– Eee, gospodine moj, nije vam to obična kutija!- pojasnio mi je Deda Mraz.- To vam je prava pravcata- glasačka kutija!
Bio sam u potpunom šoku.
– Aman bog Deda Mraze – jedva sam progovorio. – Pa da li je moguće da si ti za novu godinu deci doneo na poklon-glasačku kutiju?
– Da da, baš tako- potvrdio je Deda Mraz.- Izvinite me moram da žurim dalje..
I deda Mraz je nestao u noći.
Šta je -tu je. Krajnje oprezno sam odneo deci njihov novi poklon.
Kako su se samo deca obradovala glasačkoj kutiji!
Novogodišnja 2026. – Slobodan Simić
