ODžAČAR: Ooooooo, gde si kolega?
DEDA MRAZ: Izvini, ali kako smo mi kolege?
ODžAČAR: Pa čekaj… Dobro, istina je da si ti Deda Mraz, a ja odžačar, ali vidi ovako: Je l’ se obojica pentramo po krovovima? Pentramo se. Je l’ obojica nocimo uniforme? Nosimo! Dobro, ono jes’ tvoja je crvena, a moja je crna, ali je l’ obojica donosimo sreću? Donosimo! Je l’ obojica pijemo? Pijemo!
DEDA MRAZ: Ja ne pijem.
ODžAČAR: Aaaa tačno, ti voziš. Irvasi i to… Ne bih ni ja pio, ali užasno se bojim visine, a takav je posao. Da li ti znaš da sam ja zbog tebe postao odžačar? Časna reč. Hteo sam da donosim sreću baš kao i ti, a s obzirom da je tvoje radno mesto bilo popunjeno… Uostalom, da nije mene da očistim dimnjake ti ne bi ni mogao da uđeš u kuće.
DEDA MRAZ: Ima istine u tome što kažeš…
ODžAČAR: Nego, kad smo kod toga, kako ti tako debeo uspevaš da se provučeš kroz onako mali dimnjak?
DEDA MRAZ: Eeeee vidiš, to je razlika između tebe i mene, u magiji.
ODžAČAR: Ma idi…. Znaš li ti da ja radim za minimalac, da imam kredit, da plaćam alimentaciju, kiriju i opet uspevam da preživim i da se napijem.
DEDA MRAZ: Kako to?
ODžAČAR: Magija Deda….Magija!
Odžačar i deda mraz – Željko Žele Jovanović
