VEJAVICA OKO SRCA
Vejavica oko srca
Oko duše pa i dublje
Nema vatre koja vrca
Nema one tople zublje
Hladovina oko jetre
Oko žuči pa i šire
Živimo na milimetre
Na note i na obzire
Kad bi mogli što nam brane
Svojim vozom pored pruge
Živnuli bi s’ jedne strane
Kajući se s’ one druge
Mi nećemo sve odozgo
Čast borcima onim palim
Mislićemo svojim mozgom
Makar malim
Ljubivoje RŠUMOVIĆ
IDITE ODAVDE
Idite odavde, sud se strašni sprema
i mrak gusti kakav postojao nije!
Sunce je već zašlo, nigde zrake nema.
Na pola se koplja barjak gordo vije.
Od maćehe svoje teško je nać’ goru,
a maćeha mnogim zemljica je ova.
Bacite pogled po kopnu i moru –
ne može se stati stopom od lopova.
Bežite odavde pre braće i majki!
Zamaknite što pre iza devet gora!
(A, zar niste dosta saslušali bajki?)
Ostavite njima hleb sa sedam kora.
Idite što dalje, dok vas noge nose!
Ostavite dom svoj! Ne nosite ništa!
A nostalgija će, kao kapi rose,
Planut’ uz toplinu tuđega ognjišta.
Vratite se tada kad kanite mreti
i u Rodnoj Grudi ostaviti kosti!
Jer na drugom mestu nećete uspeti
Naći tu lepotu grobnih pogodnosti.
Savo MARTINOVIĆ
AHILOVA PETA KOLONA
Vođen nekakvim nemuštim sloganom,
to ti je valjda rođenjem dato,
nogom ćeš stupit možda, poganom,
strojevim korakom u živo blato.
Tu gde te oči vode i noge nose,
naći ćeš konačno mesto skrovito,
raj za sve one uboge, gole i bose,
uverene da je to blato lekovito.
Da ne pomisle da si osim sveta,
u kaljugi ste se skupa valjali,
u nadi da će ti zaceliti peta,
ali su ti se obrazi ukaljali.
Zbog toga što su te naružili,
od ranjive pete do lude glave,
da bi ti se nekako odužili,
sada će od blata da te prave.
Pop D. ĐURĐEV
POSVEĆENO DANTEU
O, Dante, mon cheri,
Mislim da – zapravo – nemaš pojma
Šta je pravi pakao!
Izvoli, proveri!
Jer svojom nogom nisi dotakao
Tu neku zemlju seljaka
Na brdovitom Balkanu!
Živima plodna, mrtvima laka…
Zato sad počuj priču neispričanu!
Znam da bi tebi bivalo milije
Da te kroz pakao vodi Vergilije,
Ali će kroz krugove ovog našeg pakla
Da te vodi pesnik s jezikom bez dlaka!
(bez lažne skromnosti,
Jasno vam je da sam taj pesnik JA!)
Tvoj i naš pakao, dragi moj Dante,
(a baš takve stvari
ljudi najčešće pamte)
Imaju identične ključne tačke
Samo je ovaj naš okrenut naglavačke!
Do devetog kruga tvog pakla propadnu
I zauvek ostanu dole na dnu
Oni koji kao greh učine izdaju
I potom ne žele da se pokaju!
A po konceptu ovog našeg hada
Deveti krug je u centru grada
I iz njega se stabilno vlada!
U osmom krugu tvoga pakla
iskopano je deset jama.
One su stecište najgoreg šljama!
A osmi krug našeg pakla,
dragi moj Dante Aligijeri,
Fasuju ministri i funkcioneri!
Od sedmog kruga pa na gore –
Užasne kazne, brige i more!
U neki brlog Kreator pične
Zajedno rasipne i sebične!
U nekoj pećini čudovišta tlače
Jednako preljubnike i preletače!
Pacovskim kanalima naokolo kruže
Drukare, prevaranti i lopuže!
I čeljad grešna. I bezgrešna.
Kreator iznova karte promeša.
Maši se istog, izlizanog špila.
Preseče. Izbaci pedofila.
Ti i ja, Dante,
Dragi moj brate,
Ne besmo ni korak bliže istini!
Istovariše nas na čistini!
Smeju nam se sa rubova paklenih krugova,
Nazirem glasove prijatelja, drugova,
Ubica, vlasti bez savesti,
Trgovaca ljudima,
Okrećem leđa bludnima,
Bolesno bogatima i ludima,
A uvek presudi ljudski faktor
Ko god da optuži, ko god da sudi!
Pakao nikada ne stvara Kreator!
Najgori pakao stvaraju ljudi!
Simonida BANJEGLAV
O MAGARCU BURIDANSKOM
Teške brige Srbadiju more
da l’ krenuti dolje ili gore.
Jer otkada mi za se sebe znamo
lomimo se da l’ vamo il’ tamo.
Kad je prpa, vrludavo, tijesno
i lijevo bi ali bi i desno.
Već od jutra napravimo famu
u svjetlo bi al’ bi i u tamu.
Srbin mozga s prstom povrh čela
da l’ je ovca crna ili bijela.
I promišlja dok mu vodu mute
da l’ podržat Tutse ili Hute.
Ko magare Žana Buridana
lud iznutra još luđi izvana.
Birajući između dva sijena
vunom puni vunena vremena.
Muka muči glavne srpske đake
izabrati zemlju il’ oblake’.
Nikad nismo skopčali u roku
da l’ na Zapad ili ka Istoku.
Našem suncu ko ne da izaći
da li stranci ili pak domaći.
Vijekove smo protraćili džaba
od nauka korist biješe slaba.
Oprosti nam, Gospode presveti
što se nismo dozvali pameti.
Da smo nešto u glavi imali
ne b’ zicere silne prokockali.
I magare Buridansko ne bi
tako dugo dolazilo sebi.
Ostalo nam dok odzvanja zvono
da biramo ovo ili ono.
Miladin BERIĆ
KOMŠIJE
Kada čovek da razmisli stane:
Zašto bi se odrek’o satane?
Jer kada se s đavolom udruži,
Njemu život mnogo više pruži.
Pa odbaci anđele čuvare,
Kada vidi demonove pare.
Što da skromno živi i da posti,
Đavo nudi raskoš i radosti.
Što da moli, triput da se krsti,
Dovoljni su nečastivog prsti.
Jer ko tikve sa đavolom sadi,
Vile, dvorce i palate gradi.
Ko ne misli o života kraju,
I na zemlji živi ko u raju.
Povrh svega još i šalu zbija:
Bog đavolu najbliži komšija.
Aleksandar ČOTRIĆ
KLIMA
Konačno je
jasno svima:
Nema više
kao nekada,
ni proljeća,
ni ljeta,
ni jeseni,
ni zima
jer klima
klimaks ima.
Danko IVŠINOVIĆ
CRKVE NISU VAŠARIŠTA
U duši mi,
Srcu lom,
Pred crkvom sam,
Ne drakstotom.
U oglase
Gledam mnoge,
Kleckaju mi,
Drhte noge.
Bol u duši
Ne prestaje,
OVDE svašta
Se (pro)daje.
Nije ovo
Ljudi NIŠTA,
CRKVE NISU
VAŠARIŠTA.
Rusomir D. ARSIĆ
JEDNOM ĆE BITI DOBRO
„Jednom će biti dobro“,
Kažu…
„Samo ti nama dadni svoj glas“.
„Jednom će biti dobro“.
A šta ako lažu?
Ma ne, polako, u strpljenju je spas.
„Jednom će biti dobro,
Biće hrane za gladne,
Za bolesne lek“.
„Jednom će biti dobro“.
Ali kad?
Jer ja još uvek čekam, evo, već ceo vek.
Za mišljenje pitah mudraca starog,
Dok smo nosili cveće za slobodu palima.
„Jednom je i sada dobro, moj sinko,
A šta je sa nama ostalima?“
Sveta SPASOJEVIĆ
DRUŠTVO
Lakše je podržati s čime svi se slažu
samo glavom klimati na sve što vam kažu
zato se promoviše bahato i šuplje
muzika i serije sve gluplje i gluplje.
Pojedinac menja svet dobro ljudi znaju
zato ga i sapliću i na put mu staju
lakše se kontroliše kad je glupa masa
jer ni masa ne voli kada se talasa.
Tanja STANOJEVIĆ
ZASTAVA
Nosi se u rukama
Ponos je i dika
Ničija a svačija
Od kad se ljudi dele
Za nju se boriti
Sa njom poginuti
O klin je okačiti
Pa je zaboraviti
Ili se u nju uviti
Pod glavu je staviti
Oči njome pokriti
Čak suze obrisati
Oko pasa je vezati
S njom ići i trčati
Svima je pokazivati
Čuvati i paziti
Pa je pod noge baciti
Cepati i zapaliti
Onda novu napraviti
I njoj se klanjati.
Slavica MAKSIĆ
ZAKLETVA
Danas, kada u vašu stranku stupam,
imam samo gluposti da lupam;
i činiću to drage volje,
kako bih se uklopio bolje.
Danas, kada postajem vaš član,
otkriću vam svoj savršeni plan:
da neću ni pod tačkom razno
gurati ruku tamo gde je prazno.
Danas, kada postajem vaše gore list,
obraz mi više neće biti čist;
samo ću uzimati, bez da išta dam,
da bih dokazao da vama pripadam.
Danas, kada potpis na pristupnicu stavljam,
obećavam da ću vođi da se klanjam;
i klimaću glavom i kad mi nije jasno,
a kada aplaudiram, radiću to glasno.
Danas, kada se vama predajem,
za poštenje svoje više ne hajem;
danas svoje zadovoljstvo neću kriti,
danas – jer sutra posle nas neće ni biti.
Željko Žele JOVANOVIĆ
ĆUTANJE JE ZLATO
Šta o vlasti mislim, samo kad bih rek’o
Za sav život ovaj, dušmane bih stek’o
Šta sve tajim, ćutim, kad bih prizn’o ženi
Bilo bi mi jao, nemoj, kuku meni
Od rođene djece vješto krijem mis’o
I oni su ubjeđeni da sam veslo sis’o
Reći istinu u brk samo kad bih sviko
Više sa mnom ne bi nikad prič’o niko
Dugi bi me jezik gurnuo u blato
Zato mudro ćutim, ćutanje je zlato
Momir VASIĆ
