NADREALAN I POETIČAN HUMOR
Kada se u svetu savremenog srpskog aforizma pomene „kratka forma”, većina čitalaca i kritičara automatski pomisli na oštricu satire, političku žaoku, društvenu kritiku i crni humor. Srpski aforizam je, uslovno rečeno, politički miting u jednoj rečenici, oružje otpora i gorki osmeh nad apsurdima svakodnevice. Međutim, u drugom delu Evrope, početkom 20. veka, španski pisac i avangardista Ramon Gomez de la Serna (1888–1963) ponudio je potpuno drugačiju matematiku duha. Nastala je gregerija (greguería) – forma koju je Serna definisao kao „humor plus metafora”.
Iako je formalno reč o kratkoj formi srodnoj aforizmu, gregerija nije nastala da bi razobličavala vlast niti da bi se borila protiv političkih sistema. Ona je formirana kao otpor prema klasičnoj literaturi, kao razigrani kinetički blesak u kojem se spajaju poezija, apsurd i dečja radost otkrivanja sveta. Dok srpski aforističar u svom radu previja rane društva, Serna posmatra svet kroz prizmu metafizičkog humora i u njemu traži skrivenu poeziju
svakodnevnih predmeta.
Metaforička algebra i poezija svakodnevice
Da bi se razumela umetnost španskog pisca, dovoljno je pogledati kako on posmatra stvari koje je običan svet sklon da zanemari. Njegove metafore nisu hladne niti suvoparno filozofske; one su vizuelne, duboko senzualne i čudesne.
Kada kaže: „Suncokret je džepno ogledalo sunca” ili „Školjke su kastanjete mora”, Serna ne analizira svet – on ga ponovo stvara. U njegovom mikrouniverzumu, neživa priroda dobija ljudske i dramatične osobine. „Presahle fontane su nadgrobni spomenici vodi” nije samo aforizam, već čisto lirsko ostvarenje, poezija smeštena u jednu rečenicu. Autorova sposobnost da uoči nadrealne veze između matematike, fizike i emocija ogleda se i u misli:
„Sekunda je vek u minijaturi”.
Iskaz „Rodenov Mislilac je šahista kome su odneli tablu” pokazuje koliko je bio u stanju da klasična umetnička dela prevede u razigrane, gotovo filmske situacije. On ne dekonstruiše Rodena iz zle namere, već da bi čitaocu ponudio neočekivani ugao posmatranja koji izmamljuje osmeh.
Serna naspram srpske satirične škole:
Dva sveta jedne forme
Koncept savremenog srpskog aforizma gotovo je nezamisliv bez angažovanosti. Kod nas je aforističar borac čija je rečenica kratki polemički i kritički esej. Srpski aforizam je pretežno socio-politički, egzistencijalan, vezan za istorijski trenutak, kontekst i mentalitet. S druge strane, Sernina gregerija je univerzalna i bezvremena. Njegove misli: „Knjiga
je spasilački pojas bačen u talase usamljenosti”, „Više volim polovne pisaće mašine jer su iskusnije i bolje poznaju pravopis”, „Ljudsko uho uvek postavlja pitanja jer, ako pažljivo pogledate, ima oblik upitnika” – jednako su razumljive i sveže danas u Beogradu, kao što su bile u Madridu 1920. ili u Buenos Ajresu 1950. godine. Dok srpski aforizam direktno pogađa u centar političkog apsurda, Serna traži apsurd u samoj egzistenciji, u odnosu čoveka prema materijalnom svetu, sitnicama i prirodi. Srpski aforizam često koristi ironiju i sarkazam kao štit, dok Serna koristi kalambur i vizuelnu asocijaciju kao poziv na verbalnu igru.
Večna svežina gregerije
Ramon Gomez de la Serna ostaje dragocen podsetnik da kratka forma ne mora uvek da gori u vatri političke borbe da bi bila velika. Gregerija je podsećanje da humor može biti nežan, začudan, nadrealan i čisto poetičan. Kada je Serna napisao da su „reči kostur stvari i zato traju duže od stvari”, ostavio nam je uputstvo kako tretirati jezik. Njegove reči su preživele epohu upravo zato što nisu bile vezane za prolazne političke garniture, već za večno razigranu ljudsku maštu.
Aleksandar Čotrić
AFORIZMI RAMONA GOMEZA DE LA SERNE
Krokodil je kofer koji putuje bez vlasnika.
Kad mesec kasno zađe, nosi cipele u ruci da ga ne bi čuli kako dolazi kući.
Istorija je nešto što se nikada nije dogodilo, a ispričao je neko ko nije bio tamo.
Beba s cuclom gleda čoveka s lulom kao na starijeg prijatelja.
Ekseri ne žele ništa više nego da padnu na zemlju pre nego što ih čekić udari, jer znaju da će
se samo na taj način spasti.
Pomorandža ispod svoje zlatne kapice ima glavu svu u zavojima.
Mravi imaju užurban korak, kao da će im se zatvoriti prodavnica.
Voda ne pamti: zato je tako bistra.
Najveći peh: predati falsifikovani ček i za njega dobiti falsifikovani novac.
Kad je vojnik savio mač, izumeo je srp i tako je počela poljoprivredna era.
