SUŠNA JESEN
Jesen korača plodnim al suvim poljima
Nebo plavo ni reči o sivilu i bledilu
Sad kiša pada nekim lepšima i boljima
Nas je i kiša ostavila na cedilu
Sve što nam treba ne pada više s neba
Za medom i mlekom trčali mostove rušili
Tražili smo tuđe pogače preko hleba
Sad nema odakle da kapne izvori presušili
Došlo vreme kamen za svežinom vapi
A svežine sve manje mada je želimo žarko
Eh kad bismo mogli doći do čarobnih kapi
Iz suve drenovine kao Kraljević Marko
Još treba snage i mnogo strpljivog rada
Ružne navike baciti i ružne reči samleti
Treba poverenja bez međa i ograda
I samo malo zdrave seljačke pameti
Ljubivoje RŠUMOVIĆ
NOVUS ORDO MUNDI
Ljudi su zbog narušene statike,
odavno izgubili svaku nadu,
u račundžije – duduke iz matematike,
zbog kojih je postô ovaj svet sklon padu.
Zato tražimo pouzdanog ktitora,
za novi svetski poredak u izgradnji,
a ne kontroverznog investitora –
republikanca u staklarskoj radnji.
Može i bez Ujedinjenih nacija,
nek plavi šlemovi dobiju žutu boju,
dok nam je još dostupna lokacija,
i dok su nam kontineti na broju.
Da nas pomrčina gusta ne proguta,
završićemo sve u predviđenom roku,
pređite na drugu stranu Mlečnog puta,
na ovoj planeti radovi su u toku.
Pop D. ĐURĐEV
KĆERIMA
Nemojte biti pametne.
Pametna žena neće biti prezadovoljna,
jer će znati koliko još nije pametna.
Budite lepe.
Lepa će žena, nakon što joj iko kaže da je lepa,
biti još lepša i raskošnija.
Budite samouverene.
Samouverenost ženu čini razuzdanom.
Razuzdanost je začarava u neodoljivu.
Budite neodoljive.
Takva je ženka čuvarica svog mužjaka.
Čuvaricama se po utrobi ne kote revolucije, već deca.
Budite neočešljane.
Postoji veza između ženske kose neskupljene na temenu
i nacionalnog preporoda.
Pamet je ograničena.
Dva i dva će uvek biti četiri.
Moć ženske lepote daje iznenađujuće veći rezultat.
Biti žena na Balkanu je rizično.
Samo u retkim trenucima kada nije,
ume da bude romantično.
Zato ne odustajte od princa na belom konju.
Dojahaće kad-tad, vezaće ga u vašoj avliji i produžiće peške.
Vi posle prodate konja i dođete do neke crkavice.
Gordana VLAJIĆ
MOLJCI
U sand’k se moljci zapatili,
vunene, šarene čarape izmoljili.
Izmoljiše vežene kecelje i goleme črge.
Izmoljiše košulje bele i crvene anterije d’lge.
Izmoljiše sve što dobro beše,
svaku nitku bez zubi izeše.
Ostadoše sitni konci, moljčava prašina
od bogatl’k posta sirotinja.
Danijela VELjKOVIĆ
Sand’k – sanduk (u njemu se nekad čuvala odeća); zapatili – namnožili; izmoljili – nagriženi od moljaca; črge – tkanine slične ćilimu; anterije – vuneni odevni predmeti; nitka – nit tkanine ili pletiva; bogatl’k – bogatstvo.
KNEŽEVA ŠTALA
Čobanovo zlato kad zasjaše skupo
Pohrlila telad zdrava i debela
Na sve dotad golo, musavo i glupo
U sumraku društva, skočiše odela
Jetru naše zemlje goste grla ova
Prstima u krvi gužvaju salvete
Alavo i glasno gutaju i slova
Za govornicom stoje analfabete
Otežano misle, s jezikom se rvu
Jedino kad muču tad ih verno služi
Ili kada složno ližu duplju Prvu
Odjednom taj jezik stane duplo duži
Ima li ko bolji da pohvata zjale
Nepresušno vime zar da drugog mami
Zar su ikad pare same sebe krale
Nosevi se neće počačkati sami
Za narodne danke ko to drugi može
Bezočno i masno da slaže čim zine
O naličje svoga sedišta od kože
Revnosno da lepi i žvake i sline
Pogled mišlju jalov, u obrazu rupe
Nesuvislo frkću, nogom o pod tuku
Žulja ih kad sede, i školske su klupe
Zaobišla krda u širokom luku
U danu se jednom prst sa čelom sreće
Kad se Srbi sete da svedu račune
Zamisle se, stanu, možda ipak neće
Čobana za kneza, marvu za tribune
Vladimir JOVIČIĆ
ELITNI TURIZAM
Zašto često posećujemo našu Beton-planinu?
Zato što je tamo fino, urbano
nema zmija, medveda, besnih veverica
zato što su pored jezerceta
divni kul kafići, bistroi, pabovi
sa dekupaž mobilijarom
gde je vrhunski makijato
gde ima puno VIP gostiju
(jednom smo videli Teu Piš)
tu naš Lav Sofronije
može da vozi svoj kvadić po ravnom
možemo da naručimo
srebrne dagnje u islandskom lišaju,
tortilje posute purpurnim kolumbijskim prahom
i obavezno mafine punjene
prevrelom puminom kakom
tu su zabranjene seljane, trubači, opanci
niko ne viče na tim dijalektima
i ne igra ta ruralna kola
prosto kao da si u Morzinu,
Zigiblencu, Madoni di Kastiljo
a nema toliko obojenih kao kod njih
realno, brate, ako je sneg beo
valjda po njemu
treba da šetaju beli ljudi!
Radiša STANOJEVIĆ Šumski
ISKRENA PESMA
Moram ti nešto
reći ovog časa
pa makar ostao
bez glave il’ glasa.
Gafova tvojih
puna mi je sveska,
a i gluma ti je
strašno amaterska!
I još ti moram
u poverenju reći:
Kod mene nikad
nećeš cenzus preći.
Ma koliko neko
poena ti dao,
kod mene si davno
na ispitu pao.
Jelena KUJUNDžIĆ
DŽABA ZNANJE
KAKVI, SINE,
DOKTORATI,
SVOM STUDENTU
PRIČA MATI.
PRIČA MATI,
TATA, BABA…,
DOKTORAT TI,
SINE, DŽABA.
DŽABA ZNANJE
ŠTO IMAŠ,
AKO NEĆEŠ
ŠUND DA SNIMAŠ.
KAD OTVORIŠ,
AH, NOVINE,
VALJDA VIDIŠ,
ĐAČE, SINE…
NA CENI SU,
MILO DETE,
ŠUND PEVAČI
I STARLETE.
SVET JE NJIHOV,
MILO MOJE,
KAKO HOĆE
ŽIVOT KROJE…
ZA DAN, DVA
SKOKNU VAN
I ETO IM
KOLA, STAN…
A TI SIĆO,
DOKTORIĆU,
JOŠ DEDINOG
VOZAŠ FIĆU…
O KUĆI ĆEŠ
TEK DA SNEVAŠ,
ILI HITNO
DA PROPEVAŠ.
Rusomir D. ARSIĆ
NEKI NOVI NAŠI
Malo znaš kad misliš poznaješ naše
Onako kad strateške planove kuju
Ljudi se ne stide, Boga se ne plaše
Hodajuć’ unazad s nama napreduju
Vaši bjegu pjesma kakvi su sad oni
Eksperti, vračevi, proroci i žbiri
Samoumišljeni smiješni šampioni
Ovom lošem stadu, još gori pastiri
Gospode Bože, znam što ne silaziš
Nema ovdje zida za sigurna leđa
Daj neki znak samo da i nas uvažiš
Da znaju da ovo čak i tebe vrijeđa
Mi se svi molimo da ostaneš gore
Da još i za tebe ovdje ne strepimo
Bar dok nam traju ove noćne more
Možda se jednom i mi probudimo
Vladislav VLAHOVIĆ
SVIONI I SVIMI
Na jednoj strani Oni
Na drugoj Mi
Na jednoj strani SVIONI
Na drugoj SVIMI
(Prezime „SVI” nam je isto)
SVIONI mogu bez naroda
A ne mogu bez glasača
SVIONI su odvojeni od naroda
Ali nisu od budžeta
SVIONI imaju dužnost da lažu
A dobro su plaćeni i kad ćute
SVIONI mogu da kupe i ono
Što običan narod i ne zna da postoji
SVIONI bliži vrhu
Dalje su od naroda
SVIONI lažu
I kad ništa ne kažu
Njihov krajnji cilj je
Demokratija bez naroda
SVIONI imaju sve što žele
U vladajućoj stranci ili
U kupljenoj diplomi
SVIONI znaju a kao da ne znaju
Mnogo hoće a malo mogu
SVIONI čuju a kao da ne čuju
I što hoće to ne mogu
SVIONI vide a kao da ne vide
Sve što mogu oni neće
SVIMI živimo kako znamo
A kako – to ne znamo
Ni ko smo ni šta smo
Nikako da saznamo
SVIMI lutamo i dok stojimo
U tome niko da nam odmogne
Stranci nam pomažu
Da unazad idemo
SVIMI bismo htjeli
Al’ ne umijemo
Što bismo umjeli
To ne smijemo
SVIMI jesmo ono
Što mislimo da nismo
A nismo ono što bismo
Trebalo da budemo
Kako god bilo da bude
Svega ćemo imati više
Samo će pravih ljudi
I Srba biti sve manje
Živko VUJIĆ
DISOVI STIHOVI NAŠI DANI
Disovi stihovi,
a naši dani
kao olovo teški
na tankoj su grani.
Duh vremena
okovali licemerjem,
uz trku u kićenju
tuđim perjem.
Oseća se miris
pohlepe u baruštini
gde najbolje plivaju
neizbežni šarlatani.
Disovi stihovi –
teku naši dani
kao olovo teški
i na tankoj grani.
Aleksandar PAVIĆ
