Saša Dimitrijević
Online dijeta - Momir Vasić
Saša Dimitrijević
tosha1
Otas-jahac
Divac-kiselo-voce
Miloradovic-munja
Custom dimensions 712x360 px
stefan
Custom dimensions 712x360 px
Custom dimensions 712x360 px(1)
goran-celicanin
shop
Jordan
sasha (1)
previous arrow
next arrow
tosha1
Otas-jahac
Divac-kiselo-voce
Miloradovic-munja
Custom dimensions 712x360 px
stefan
Custom dimensions 712x360 px
Custom dimensions 712x360 px(1)
goran-celicanin
shop
Jordan
sasha (1)
previous arrow
next arrow
Shadow

Etnica – Etna 181

SVET SMEHA

Ja sam poznata ličnost.
O meni se priča na svakom roditeljskom sastanku.

Ništa ne kažu da li za vreme pandemije treba držati i distancu prema knjigama.

Sve što je slatko, to je i kratko.
Osim čokolade od trista grama.

Ne mrze sva deca brokoli, već samo ona koja su ga probala.

Deda ne čuje dobro, ali mora da sluša baku.

Da li se zbog redovnog bežanje s časova matematike može dobiti bolja ocena iz fizičkog?

Kada me pitaju, svima odgovaram da mamu i tatu volim podjednako, jer u protivnom, mama se ljuti.

U učionicama bi trebalo da se nalaze spasioci, jer neki nastavnici tako dave…

– Zašto dirigent koristi palicu? – pita nastavnica muzičkog vaspitanja.
– Da nema palicu, muzičari ga ne bi slušali. – odgovara Maša.

– Petre, izbaci đubre iz učionice!
– Izbaciću ga, nastavnice, ali na koga tačno mislite?!

Aleksandar Čotrić

Kolevka – Nikola Dragaš

NIJE ŠKOLSKI ĆUTATI

Naučno je dokazano da je zaboravljanje brži proces od učenja.
Zato se ne izlažem tom riziku.

Ja sam srednji đak.
Sedim između dve devojčice.

Baki pokazujem svoju đačku knjižicu, samo kad joj sakrijem naočare.

Moj učitelj je odličan pecaroš.
Uvek me upeca kad ne naučim lekciju.

Kad god mi pred spavanje priča bajke, moj deda brzo počne da hrče.

Škola je puna izazova.
Za sada jedino učenju odolevam.

Na sva pitanja nastavnika, branim se ćutanjem.

Sinoć su se mama i tata mazili.
Biće tu posla za rodu.

Izgubio sam đačku knjižicu.
Molim poštenog nalazača da je zadrži za sebe.

Nije školski ćutati.
Zato na času šapućem drugovima.

Rade Đergović

ZALIVANЈE OSMEHA

Da je ljubav slepa, znam po Jasni, jer me još nije primetila.

Najveća rupa u znanju je ona kroz koju možeš pasti godinu.

Išli smo u školu na otvorenom, pa je učitelj mnogo reči bacio u vetar.

Blago kameleonima. Njima je najlakše igrati skrivača.

Tako je loše pisao, da je dobio žuljeve od gumice.

Ako sam mamin dragulj, zašto više neće da me nosi?

Svima su njihova deca najlepša. Slažem se samo s Jasninim roditeljima.

Osim u korpi, kruške i jabuke se mogu pomešati i u matematici.

Isti odgovor iz svih predmeta jedino može biti: Ne znam!

Da smo bar Eskimi! Tamo bih razred završio za jedan polarni dan.

Josip Balaško

Most – Nikola Dragaš

GDE JE TATA?

Praznična se pesma čuje
iz potkrovlja petog sprata.
Porodica cela tu je,
al čekajte, fali tata!

Veseli se smeju brci
tek pridošlog sedog gosta,
a ja sam na teškoj muci –
nema tate, sad je dosta!

I zbilja mi nije jasno
zašto mama merka Dedu,
pa povikah najzad glasno
da mi tatu mog dovedu.

Kao da me nisu čuli,
al s pobunom neću stati,
uzviknuh u toj gunguli:
„Tužiću vas mome tati!”

Deda Mraz me čudno gleda
što autić dadoh bratu.
„Čuješ li me, glavo seda?
Neću poklon – hoću tatu!”

U tom trenu starac stade
grliti me oko vrata.
Najednom mu brada spade –
vidi čuda – to je tata!

Kristina Anđelković

GOLMAN

Ne bih baš da bude kao da se žalim,
al’ meni je ovo vrlo važna tema.
U ulici našoj, osim mene jedne,
sve sami dečaci. Devojčica nema.

Odluke, naravno, donosi većina.
Dva blentava druga i moja dva brata.
Jasno vam je odmah šta je tu na spisku:
il’ se igra fudbal il’ igraju rata.

„Možeš i ti s nama”, omakne se nekad.
Srećna sam zbog toga, ne zovu me često.
Naravno, i ovde uslovi postoje:
„Igraćeš, al’ ideš na golmansko mesto.”

Rukavice spremne, moja veličina.
Moglo bi da stane u njih mene pola.
A kakav sam golman, to je očigledno
Ne prođe ni jedna lopta pored gola.

Nemam neki izbor, pa prihvatam igru.
Više ih je, šta ću, fudbal je u modi.
A bilo bi lepo da ne budem sama,
da mi mama barem jednu sestru rodi.

Tatjana Pupovac

SLONOVSKA PESMA

Slonovima cipele su tesne,
obe leve, a takođe desne.
Od bolova kuka svaki buca
žulj do žulja od težine puca.

Poštovani slonovi,
ravni su vam đonovi,
fizijatri imaju za pravo.

Od kada postojite,
vi se samo gojite,
a to nije za tabane zdravo.

Svakom slonu u velikom svetu
treba strogo uvesti dijetu.
Malo trave i lišća od rena
da ne bude proširenja vena.

Poštovani slonovi,
ne sme da se ponovi
da jedete sve trave od reda.

Popravite liniju
i smanjite činiju,
pa nećete svi kod ortopeda.

Tode Nikoletić

 

Uređuje
Aleksandar Čotrić

Nekad i sad – Nikola Dragaš