Doušnici se sve češće žalili Tvorcu na razne radnje ljudi, nedostojne Njegovim zapovestima i ustrojstvu života koji je postavio na Zemlji. Posle dužeg razmišljanja i konsultacija Sveto trojstvo odluči da neko od njih siđe na Zemlju, ali ne u liku svojemu nego u liku nekog običnog, bezvrednog i po malo štetočinskog stvora.Izabraše komarca. Zujao je komarac okolo, spuštao se i bockao , pomno prateći reakcije ljudi. Bilo je tu psovki, kletvi, pozivanja a i psovanja Tvorca što je stvorio tako bezvredno, beskorisno stvorenje, koje samo radi naopake stvari. Naravno, Tvorcu nije padalo na pamet da menja onaj poredak, koji je stvorio i koji kako, tako funkcioniše već par hiljada godina. Posmatrao je ljude, njihovu bezočnost, halapljivost, zlo u sebi koje nose, potpuno suprotno od onoga što je usadio Adamu i Evi. Gde li se zaturila ljubav, prijateljstvo, empatija, dobročinstva i sve te vrline? Zabrinuo se.Onako zamišljen spusti se na mišicu jednog atletski razvijenog mladića.Ovaj brz, istančanih refleksa i motorike pljesnu i zgnječi komarca.Tvorac, iako ošamućen i iznenađen udarcem, uspeo je da se snađe i preobrazi u svoj vanmaterijalni, duhovni oblik – Svetoga duha. Šta ovo bi? –zapita se. Slučaj ili namera? Očigledno, misija izviđanja nije uspela. Da li da pokuša još jednom, možda u nekom drugom obliku? Da mu Nečastivi nije pripremio jednu od svojih čestih pokušaja podvale i pokušaja iskrivljivanja slike o životu na Zemlji? Sakupi se trojstvo, Sveti otac, Sveti sin i Sveti duh. Zaključiše da pokušaju ponovo, ali, ovaj put u liku čoveka. Još da se dogovore gde će da ga postave. Jedino je Sveti sin izrazio skepsu, pozivajući se na predhodno iskustvo. U glasanju dva prema jedan odlučiše se za preobražaj Svetoga sina u čoveka.Siđe na neviđeno. Taman se spustio na Zemlju, kad pored njega fijuknu krstareća raketa. Zalegnu ispod jednog drveta, kad ono krstareća suljnu sa druge strane. U trenu shvati da je usred nekog sukoba. Nije pretpostavljao da je tehnika ratovanja toliko napredovala, da je i masovno uništenje ljudskog roda moguće. Uspravi se tek toliko da vidi kako se avioni obrušavaju na neke linije fronta u kojima su ukopani vojnici. Pucaju topovi, brekću tenkovi, od buke ogluši. Gde sad, šta sad? Ima li u sukobu neka pravedna strana, kojoj bi trebalo pomoći i svrstati se na njihovu stranu. Međutim, sve je bilo motivisano borbom za sticanje materijalnih dobara, vladanjem ljudima poražene strane, istrebljenjem ljudi, ali i prirode, kao kolateralne štete sukoba. O moj Bože, šta to rade?! Izađe iz zaklona i pokuša da se postavi između zavađenih strana. Podignu ruke i viknu iz sveg glasa: „Stanite, uništićete jedni druge, nestaće života na Zemlji! Ja sam sin Božiji i upozoravam vas na posledice vašeg bezumnog ratovanja.“„Dosta nam je raznih Mesija! Imamo jednog, bez koristi i značaja! Mi,ljudi, smo gospodari planete, gospodari života i smrti. Gospodari svega. Odlazi!“ čuo je istovetne povike sa obe strane u sukobu i poče paljba iz svih oružja usmerena ka njemu.Oprljen vatrom, izranavljen i gotovo slep i gluv od tolike vatre oružja i buke, nekako uspe da se skloni i vrati na nebo.
Kada ga videše Sveti otac i Sveti duh, grdno se uznemiriše. „Šta se to dogodilo? Ko ti je toliko naudio i nagrdio te?“„Da vam ne pričam, ovo je gore nego što je bilo na Golgoti! Jedino, što ovaj put nisam bio spreman da se potpuno žrtvujem. Apsolutno ljudi to nisu zaslužili.“ „Sine moj, žao mo je što si opet bio na ivici raspeća. Za tebe je bilo dovoljno žrtvovanja, oni to sigurno nisu zaslužili.Toliko su se odvojili od nas, od mojih zapovesti, od svega onoga zbog čega smo ih stvorili. Kakvi su, još će da se unište, ne samo sebe nego i ovu divnu planetu. A nama ode mast u propast.“ – zamišljeno i tužno progovori Sveti otac. “ A da mi potražimo neku novu planetu i postavimo život na njoj, sličan ovom, uz više opreza i reda. Ove smo potpuno zapustili računajući na svest ljudske vrste. Ispostavilo se, pogrešili smo.“ Izusti Sveti duh dok je Sveti sin vidao rane. Brzo se složiše. Krenuše da traže neku novu planetu za neke bolje žitelje i bolji život. Ostaviše Zemlju ljudima i njihovom ludilu.
– Jebite se Zemljani! – procedi kroz zube Nečastivi, tajno prateći ovu trojicu tragača za novom planetom.
Dušan Puača
