Muž voli mene, volim i ja njega. Ali, u praksi se ne volimo. Tačnije, ne vodimo ljubav. Struka kaže da bi ljudi u braku trebalo da vode ljubav tri puta nedeljno. To tri puta za nas važi – godišnje. Odmah da kažem, da ja nisam ta koja izbegava bračne dužnosti. A muž ih doživljava baš kako se i zovu – dužnosti, pa ih na sve načine izbegava. Ja se, naprotiv, mnogo trudim da kod svog supruga obnovim želju i strast. Mlada sam još uvek, kažu da sam i dalje privlačna, ali to primećuju svi, osim onoga kome sam svakoga dana pred očima. On je, međutim, stalno zaokupljen svojim osnovnim i dopunskim poslom, a kada dođe kući govori da je umoran, da je pod stresom, da brine da li ćemo imati za hranu, za račune, za benzin…
Pre šest meseca kupila sam zavodljivo, seksi rublje crvene boje, sa sve halterima i podvezicama. Mislila sam da će to delovati na supruga… I delovalo je, ali ne onako kako sam želela.
“Pa, dobro, ženo, koliko si platila ovaj firmirani i preskupi veš?! To košta kao pola moje plate. A znaš da nismo platili račune za grejanje i struju i da sad dolazi na red registracija automobila…”
Ako je muž imao i malčice želje za seksom, te noći ju je moje seksi rublje sasvim ugušilo.
Sačekala sam nekoliko sedmica, pa sam pred spavanje, menjajući TV kanale, namerno pustila porno film. Verovala sam da će to za muža biti podsticajno. A njegova reakcija je bila: “Ovo ti radiš namerno, da mi stvoriš kompleks niže i kraće vrednosti. Video bih ja ovog ‘akcijaša’ da je morao da ustane u pet, da ceo dan rinta, i da se kući vrati u osam uveče, da li bi mu bilo do ovih vratolomija. Nego, daj da ležemo, sutra imam važan poslovni sastanak od koga zavisi da li ćemo ovoga meseca imati za vraćanje rate kredita za stan”.
Pokušala sam i da mužu krišom u piće ubacim vijagru. Nije imalo efekta. Te noći je zahrkao kao da je popio pilulu za spavanje.
Već sam počela da gubim svaku nadu, a onda sam, sasvim slučajno, otkrila čudesni afrodizijak. Jedne večeri, dok smo ležali u bračnom krevetu, čitala sam vesti na internetu, a jedna mi je privukla pažnju. Dala sam telefon mužu, da je i on pročita. Glasno je izgovorio naslov: “Vlada daje bračnim parovima trista hiljada dinara za prvo dete”. “Hej, pa to je dovoljno da godinu dana otplaćujmo kredit”, viknuo je radosno. Brzo je odložio telefon, ugasio svetlo i, konačno, počeo da radi ono što nije radio mesecima.
Aleksandar Čotrić