Crna ovca – Miloje Veljović

Gazio sam i trnjem i blatom,
Neki bljesak svog života čekô
Geleri se skupljaše u meni —
Muku ipak nikom nisam rekô!

Drhtao sam u okrilju nade
Čekajući da me boli minu
I sanjao dane izbavljenja —
Da oteram košmar u daljinu!

Voleo sam ljude oko sebe
Ugađao i svojti i ženi
Ništa mi se još vratilo nije —
Ratovi su još uvek u meni!

Vreli uzdah u stopu me prati
Dok posmatram kako slepci žive
Hteo sam im otvoriti oči —
Šta to vredi kada me ne šljive!

Bahatost me do koske ubija
I poltroni što se svetom šire
Saborce sam nalazio teško —
Strah i hrabrost nikad se ne mire!

Počeo sam stihove da pišem
LJubav tisko i selu i gradu
DŽaba moja ispružena ruka —
Crna ovca ostadoh u stadu!

Miloje Veljović